Izvor: B92, 25.Jul.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Stanari tumaraju, ne znaju šta će"
Beograd -- Hodnici zgrade u Ulici Mileve Marić Ajnštajn 82 prilično su prometni posle zvanične potvrde da se u zidovima krije gas koji je štetan po zdravlje ljudi.
Tu su kažu privremeno, obilaze stanove, odnose stvari. Ko god nepoznat uđe u zgradu, stanari ga pitaju da li je novinar i počinju svoju priču. Priču o muci koja ih je zadesila, a počela je kada su uradili jako bitnu stvar u životu - kupili stan u ovoj zgradi.
Početkom nedelje, zvaničan stav Gradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zavoda za javno zdravlje bio je da svi žitelji dve nove zgrade na Novom Beogradu treba da se isele, jer je u zidovima otkriven fenol. Prilikom ulaska reportera Novosti u zgradu, zaista se osetio specifičan miris. Negde je intenzivniji, dok se na momente gubi.
Na samom ulazu u zgradu, dve komšinice i komšija iz susedne jedinice. Kažu, pored zgrada pod brojem 80 i 82, sada su i oni iz 92 u svojim domovima i hodnicima prijavili smrad. "Podneli smo zahtev za istragu i u našoj zgradi, pod brojem 92", kaže Milutin Mijušković. "Strepimo da je ceo blok zgrada urađen isto i da i naši stanovi imaju taj gas u sebi. Još nam se nisu javili sa odgovorom. Ne želimo da raspirujemo strah i opštu histeriju, ali nemamo poverenja u kvalitet onoga što smo platili", kaže on.
Vladimir Resanović živi na trećem spratu. Kvadrate je kupio sa ženom, na kredit. Neobičan miris se oseća i u njegovom domu.
"Rekli su nam, takav je miris kada je tek okrečeno. Kako prvi put ulazim u novi stan, nisam ni znao kako treba da se oseća. Provetravali smo često stan i zaista je sada malo blaži miris nego pre tri meseca. Ipak, najviše smrdi u spavaćoj sobi", kaže Vladimir.
Da li će da se iseli, Vladimir ni sam ne zna. Ženini roditelji su u Surčinu, pa je ona prešla tamo. On će, kaže, sačekati dan-dva da vidi kakvi su saveti i šta će ostali da rade.
"Niko nam nije rekao da moramo da se iselimo. Ja se, iskreno, toliko ne plašim, a nisam imao ni neke zdravstvene smetnje. Ne znam ni šta ću sa stvarima, da li da ih pakujem, negde prenesem... Rekli su da će morati da razbijaju zid, ali ne ni kada će to da počne. Iznenadilo me i što su odmah ponudili da nam plate iznajmljivanje stanova. Tek tada sam shvatio da je situacija ozbiljna. Glupo mi je da uzimam novac, ako imam gde da budem. Opet, treba da platim ratu kredita, a ne mogu da koristim stan", dodaje Vladimir.
Ostale komšije srećemo po spratovima. Odmah ide priča o ličnom problemu. Ipak, retko ko hoće da govori pod imenom, plaše se da će imati problema posle. Većina ih je došla samo da obiđe stan, već nekoliko dana spavaju kod rođaka, prijatelja...
"Neću da izađem dok ne dobijem rešenje od bilo koje zvanične ustanove da nam stanovi nisu bezbedni za boravak. Mora neko da preuzme odgovornost, pa da onda znamo na koju adresu da kucamo", priča Siniša, jedan od stanara.
Većini se, kažu, svakodnevica svela na prebacivanje stvari na drugo mesto.
"Tek što smo se uselili, morao sam da preselim suprugu i dete. Svakog dana nosim stvari da se operu u tuđoj kući. I svoje stvari perem kod roditelja, držim u kolima, pa oblačim tek na poslu. U stanovima mnogo smrdi!", dodaje Dragan.
Odmah do ulaza u zgradu, u sklopu istog bloka, nalazi se i prodavnica. Stanari kažu da ne znaju da li je i u njoj ispitivano postojanje fenola u zidovima. "Čitavo naselje kupuje u toj prodavnici. Niko nam ne kaže da li je i hrana iz nje sad nebezbedna. Pitali smo prodavačice, tvrde da je sve u redu. Mi kupujemo, pa ćemo videti", govore stanari.
