Izvor: Politika, 27.Mar.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štampanje para nije terapija za Srbiju
Evropski recept za privredni oporavak kod nas bi povećao tražnju za evrima, povećao uvoz i inflaciju
Privrednik Miodrag Kostić smatra da bi i Srbija trebalo da sledi primer Evrope i Amerike i da štampanjem para pokuša da ubrza privredni rast. Kada to spomenem nekome u Srbiji ko donosi odluke u finansijskom sektoru, taj neko obično kaže – „ne, ne, to je hiperinflacija”, rekao je Kostić na jednoj tribini pre dva dana. „I ne sačekaju da završim i da im objasnim zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to mislim”, kazao je on.
Nije ovo prvi put da Kostić kandiduje ovakvu ideju. Još na početku krize, kada je Amerika krenula u program kvantitativnih olakšica, što je stručni termin za štampanje para, Kostić je na konferenciji „Juromani” u Beču 2010. godine novinarima pričao o tome. Kriza evrozone bila je centralna tema tog događaja, a Kostić je smatrao da je upravo recept za izlazak Evrope iz krize da krene stopama Amerike. Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), sigurno nije čuo ove Kostićeve reči, ali je upravo to učinio pet godina kasnije lansiravši program kupovine državnih obveznica. Suočena sa deflacijom i ekonomskom stagnacijom ECB će mesečno u evropsku privredu upumpavati 60 milijardi evra. O kolikim parama je reč, možda najbolje govori podatak da je to dvogodišnji srpski bruto domaći proizvod (BDP). Ono što ECB na mesečnom nivou upumpa u evropsku privredu, srpski građani i privreda proizvedu za dve godine.
Takođe, nije ni Kostić jedini privrednik koji smatra da je recept za izlazak iz krize štampanje para. Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, nedavno se osvrnuo i na potez ECB-a.
– Naša Narodna banka postupa suprotno, jer drži visoke obavezne rezerve što u dinarima što u stranoj valuti od četiri milijarde evra. NBS bi trebalo bar polovinu toga da ubrizga privredi. „Delta” to ne traži za sebe, mi nemamo problem s likvidnošću – rekao je Mišković nedavno.
Može li Srbija ono što mogu Evropa i Amerika? Prema oceni ekonomista, ideja Miodraga Kostića ima nekoliko ključnih nedostataka. Kako kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, mi smo takvu politiku sprovodili pre nekoliko decenija, pa smo kao rezultat imali hiperinflaciju.
Da li su sada okolnosti drugačije, pitali smo. Odnosno da li bi niska inflacija bila neka vrsta garancije da se vrtoglavi rast cena ovoga puta ne bi ponovio.
– To bi imalo smisla jedino kada bismo mogli da štampamo evre ili dolare – našalio se Arsić. – Ovako, štampanjem dinara, NBS bi samo povećala tražnju za evrima, jer bi svako ko ima neki višak dinarskih sredstava hteo da ih zameni za čvrstu valutu. Ljudi bi to radili poučeni negativnim iskustvom iz devedesetih godina. To jesu psihološki, ali i racionalni razlozi. Jer ne bi vlada mogla lako da ubedi građane da bi to sada bilo drugačije – smatra naš sagovornik.
Dejan Šoškić, bivši guverner, smatra da to ne bi imalo hiperinflatorne efekte, jer taj novac ne bi išao u budžet za plate i penzije. Ali to ne znači da je ideja dobra. Ona je manjkava iz nekoliko razloga, kaže Šoškić.
– Tu su neke stvari pobrkane. ECB kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu. Kod nas postoji samo primarno tržište, što praktično znači da preprodaja dužničkih papira nije moguća. To je bitna razlika. Takođe, za takvom nekonvencionalnom merom, centralne bake, uključujući i ECB, posegnule su tek kada su iscrple sve druge mehanizme i kada je kamatna stopa bila blizu nuli. Kod nas je kamata NBS 7,5 odsto, a postoji i prostor za smanjenje obaveznih rezervi. Dakle, mi nismo još iscrpli sve instrumente za povećanje likvidnosti u sistemu, koji su nam na raspolaganju – kaže Šoškić.
Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”, rekao je nedavno za „Politiku” da podsticanje inflacije i potrošnje na taj način, s namerom da pogura proizvodnju i zaposlenost, u Srbiji ne bi dalo željeni rezultat.
– U našem slučaju, takva intervencija centralne banke samo bi podstakla uvoz – kaže Stamenković i dodaje da bi, eventualno, NBS mogla da snizi referentnu stopu. – Takva monetarna relaksacija bi u našem slučaju podstakla inflaciju, ali ne bi pogurala domaću proizvodnju. Čim narod dođe do malo više para, kupuje uvoznu robu.
Takođe, treba reći i to da su Evropa i Amerika takvim merama povećavale likvidnost finansijskog sektora, jer tamošnje banke nisu imale dovoljno sredstava. Kod nas je situacija obrnuta: privreda vapi za sredstvima, dok bankari imaju dovoljno para, ali kako kažu nemaju kome da ih ponude, jer su bilansi preduzeća loši. Bankari takođe kažu da su kamate za klijente sa dobrim rejtingom i dobrim klijentima niske i da su oko tri odsto.
Ako Miodrag Kostić, kao privrednik, smatra da je rešenje za izlazak iz krize štampanje para, zanimljivo bi bilo čuti šta o tome misli Miodrag Kostić – bankar. Odnosno, da li bi, u AIK banci, gde je Kostić većinski vlasnik, pristali da privredi po znatno nižim kamatnim stopama ponude kredite i povećaju likvidnost. Odgovor na ovo pitanje juče nismo dobili jer je, kako nam je rečeno u MK grupi, Kostić na konferenciji Londonske berze.
Anica Telesković
objavljeno: 27.03.2015.
