Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Apr.2012, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stamenković: Srbiji preti recesija
BEOGRAD -
Srbiji može da zapreti recesija u 2012. godini ako se nastavi pad industrijske proizvodnje, ocenio je danas ekonomista Stojan Stamenković.
On je na predstavljanju novog broja mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u Privrednoj komori Srbije kazao da je u februaru ove godine zabeležen najveći pad industrijske proizvodnje od 2000. godine.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje u februaru niži je od proseka prethodne godine za 14,6 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i za 13 odsto je manji nego u januaru 2012. godine, naveo je Stamenković.
On je dodao da je u poslednjih 30 godina samo tri puta zabeležen veći mesečni pad proizvodnje, i to u junu 1992. kada su uvedene sankcije, aprilu 1999. u vreme NATO bombardovanja i oktobru 2000. godine u vreme demokratskih promena u Srbiji.
Stamenković, jedan od autora MAT-a koji izdaje Ekonomski institut, kazao je i da je pitanje da li se pad industrijske proizvodnje u februaru može pripisati samo ledenom talasu zbog kojeg su uvedene restrikcije struje privredi ili je u pitanju jačanje trenda pada proizvodnje iz druge polovine 2011. godine.
"Moguće je da je došlo do pogoršanja i intenziviranja pada industrijske proizvodnje i nisam siguran da se može ostvariti ni snižena projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2012. od 0,5 odsto. Možda nam preti recesija", rekao je on.
Stamenković je kazao i da je zabrinjavajuće što je u februaru zabeležen pad u svim oblastima prerađivačke industrije, ističući da je proizvodnja gvožđa i čelika bila 73 odsto manja nego u januaru i 86 odsto manja nego u februaru 2011. godine.
Kompenzacija za pad u proizvodnji gvožđa i čelika, kako je ocenio, mogao bi da bude početak proizvodnje u Fijatu u Kragujevcu, ali je neizvesno u kojoj meri će to moći da se nadoknadi zbog stanja na svetskom tržištu automobila.
Stamenković je kazao i da su nastavljene loše tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni, precizirajući da je izvoz u februaru manji za 20 odsto nego u istom mesecu 2011, a uvoz je porastao za tri odsto.
Prvi put posle dve ili tri godine pokrivenost uvoza izvozom u februaru 2012. pala je ispod 50 odsto, dodao je on.
Kako je istakao Stamenković, nagoveštaj oživljavanja prometa u trgovini na malo iz januara nije potrvđen u februarskim podacima, dok je u kretanju potrošačkih cena zabeležen zabrinjavajući trend.
"Kod potrošačkih cena u decembru 2011. godine zabeležena je deflacija, u januaru cene su stagnirale, dok je u februaru usledio mesečni rast inflacije od 0,8 odsto", kazao je Stamenković, ali je dodao da je teško prognozirati kako će se inflacija kretati do kraja godine.
Ubrzano trošenje deviznih rezervi
Stamenković je danas ocenio da će devizne rezerve Srbije biti potrošene za dve do tri godine ako se nastavi tempo smanjivanja sa početka ove godine.
Stamenković je na predstavljanju novog izdanja mesečnika MAT u Privrednoj komori Srbije kazao da su u prva dva meseca devizne rezerve smanjene za 900 miliona dolara, a da je do kraja marta Narodna banka Srbije oko 500 miliona evra potrošila na međubankarskom deviznom tržištu da bi održala kurs dinara.
Devizne rezerve Srbije su oko 10 milijardi evra, ali one uključuju i obavezne rezerve banaka i deviznu štednju građana, tako da će se ono što su devizne rezerve države i NBS ovakvim intervencijama potrošiti za dve ili tri godine, ocenio je on.
Prema rečima Stamenkovića, ako se to desi Srbija će biti suočena sa eksternom nelikvidnošću koja može da uzrokuje veliko slabljenje dinara, što će biti problem za novu vladu.
"Ne znam kako će ona da izađe sa njim na kraj, ali bojim se da Srbiji, kada predizborna euforija prestane i bude moralo ozbiljno da se radi, da će nam predstojati smanjivanje broja radnih mesta i zarada", ocenio je on.
Stamenković je kazao i da je fiskalni deficit trenutno najizraženiji problem u ekonomskoj politici u Srbiji i da on traži hitno rešavanje, koje daleko prevazilazi najavljene mere.
Kako je naveo Stamenković, deficit državnog budžeta u prvom tromesečju ove godine mogao bi da bude dvostruko veći od iznosa predviđenog aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), odnosno za oko 30 milijardi dinara veći.
"Ukupne mere ušteda od 15,7 milijardi dinara, koje je Vlada nedavno predvidela pokrile bi tek polovinu te rupe", kazao je on.
Stamenković je ocenio i da će Srbija morati da pravi novi sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji će imati nove parametre oko deficita i rasta i dodao da će se bez sporazuma sa Fondom smanjiti investicioni rejting Srbije i priliv kapitala.
Ekonomista Miladin Kovačević kazao je da se pitanje fiskalnog deficita mora rešavati sveobuhvatnom poreskom reformom koja mora da se poveže i sa reformom javnog sektora, odnosno korporativizacijom javnih preduzeća.
Kovačević je kazao i da je neophodna i reforma Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je najveći budžetski korisnik, i to kroz prelazak u investicioni fond, ali to ne znači da neće biti potrebno i podizanje granice za odlazak u penziju.
Prema oceni autora MAT-a, za dugoročno rešenje pitanja fiskalnog deficita i obezbeđenje razvoja potrebna je i izmena zakona o planiranju i izgradnji, javnoj svojini, restituciji, kao i zakona koji regulišu fiskalnu politiku i poreski sistem.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
