Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jan.2012, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stamenković: Moguće da dug probije granicu

BEOGRAD -

Ekonomista Stojan Stamenković izjavio je danas da postoje dva rizika za rušenje fiskalne discipline u 2012. godini a to je da deficit državnog budžeta bude veći od planiranog i da bude probijena granica javnog duga od 45 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) Srbije do kraja prve polovine godine.

On je konferenciji za novinare u Ekonomskom institutu, prilikom predstavljanja najnovijeg ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" rekao da se državni budžet >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << može, zbog rušenja fiskalne discipline, izostanka reformi i fiskalnog prilagođavanja okarakterisati kao - dužnički.

Stamenković smatra da je prihodna strana budžeta precenjena, pre svega očekivani prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza na dohodak...

"Ta primanja mogu da podbace, znatno je manje prihoda od poreza na dohodak, pitanje je kako će stajati prihodi od PDV-a i to se zamenjuje većim dohocima od akciza, što može i da bude u redu, ali i dividendama od javnih preduzeća, što je štetna mera", ocenio je.

Sužavanje prostora za dalje zaduživanje

Prema njegovim rečima postoji verovatnoća da Srbija do kraja prve polovine ove godine dostigne granicu zaduživanja od 45 odsto BDP zemlje, te da se tako sužava prostor za moguće dalje zaduživanje države.

"Naša je procena da ćemo negde do kraja prvog polugođa tu granicu dostići i potom je premašiti i za naredne godine više ne ostaje prostora da se novim javnim zaduživanjem finansira taj deficit i tu nastaje problem", ocenio je.

On je iskazao bojazan da će u naredne tri godine uslediti "negativni saldo dugoročnih novčanih odliva po osnovu veće otplate kredita u inostranstvo", odnosno da će otplate kredita biti veće od uzimanja novih pozajmica.

Stamenković je istakao da je kod nas, trenutno, stopa servisiranja dugova (odnos plaćanja kamate i glavnice) oko 35 odsto, a da je prema prihvaćenim evropskim standardima ta granica 25 odsto.

On je ocenio da tako visoka stopa može biti prisutna godinu ili dve, ali ne duže i dodao da je zbog takvih očekivanih kretanja, moguć minus u kreditnom saldu od 2,5 milijardi evra, koji bi morao da se pokrije doznakama iz inostranstva i prilivom stranih direktnih investicija.

Ne čekati sa reformama

Stamenković je kazao da je ove godine to bilo daleko lakše postići, jer je neophodan devizni priliv obezbeđen prodajom "Delta Maksija" i prilivom u zemlji koji je premašio milijardu evra.

Stamenković, koji je i koordinator istraživačkog projekta MAT, tvrdi da u ovu godinu nismo ušli sa inflatornim očekivanjima, ali ona mogu da nastanu kasnije ako se budžet otrgne kontroli, ili ako dođe do povećanja regulisanih cena, a naročito "opasno pitanje" je pitanje rasta cena nafte i naftnih derivata.

On je ukazao da se sa reformama ne sme više čekati, ukazujući na još uvek prisutne velike troškove države.

Kao primer naveo je da mi danas imamo preko 150 agencija a najveći broj agencija u jednoj evropskoj državi je 22.

"To su nezavisna regulatorna tela, neke od njih imaju korisnu regulativnu funkciju, ali ja se bojim da neke od njih služe da se izmeste ljudi iz uprave, gde su im plate ograničene, da bi mogli da primaju veće plate.

Ima takvih institucija koje, po mom mišljenju, čak nanose i štetu, ali ne želim sada da ih imenujem", rekao je Stamenković i istakao da se zalaže za razvojnu i sistemsku akciju koju bi on kratko nazvao "dezagencijacija".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Nezavisne Novine: Krastavac i paprika uticali na deflaciju