Izvor: S media, 23.Dec.2009, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilnost kursa dinara ili uvodjenje evra
Prvi i osnovni zahtev srpske privrede za narednu godinu je stabilnost nacionalne valute, u suprotnom, privreda će insistirati na uvodjenju evra, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
Bugarin je u novogodišnjem intervjuu Tanjugu naglasio da se takozvani plivajući kurs nacionalne valute može tolerisati samo ako su promene njene vrednosti "u zoni predvidljivosti",
On je objasnio da privreda nema šansu za normalno funkcionisanje ako postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << oscilacije kursa od 15 ili 20 odsto, i zato stabilnost kursa mora biti prioritet finansijske politike.
Prema njegovim rečima, ukoliko nije moguće održati relativnu stabilnost dinara, privreda će morati da insistira na uvodjenju erva.
Drugi zahtev srpske privrede je da se što pre omogući smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka kod centralne, da bi došlo do pojevtinjenja kredita, rekao je Bugarin, konstatujući da su u Srbiji krediti u odnosu na 2008. godinu znatno poskupeli.
On je dodao da krediti moraju biti dostupni privredi, jer je tokom 2009. godine nastavljen trend tehnološkog zaostajanja, što će imati veoma loše efekte, budući da je slaba konkurentnost jedan od najvećih problema srpske privrede.
"Znači bez povoljnih, kvalitetnijih i jevtinih kredita, nemoguće je razvijati kompaniju i nephodno je cenu kredita prilagoditi profitu srpske privrede, a sadašnje kamatne stope su neodržive", ocenio je Bugarin.
Zbog toga, srpska privreda zahteva formiranje srpske razvojne banke, koja će plasirati povoljne kredite privredi, po godišnjoj kamatnoj stopi od jedan do tri odsto, što će pomoći da se prevazidje višedecenijsko tehnološko zaostajanje.
Ti krediti moraju biti dugoročni sa grejs periodom od jedne do tri godine, sa vremenom otplate od 10 do 15 godina, rekao je Bugarin, i podsetio da sadašnji fond za razvoj pokriva samo 10 osto potreba srpske privrede.
"Privrednici smatraju i da je neophodmo i postojanje Agrarne protekcionističke banke, jer se ružno odnosimo prema srpskoj poljoprivredi, a ona je jedina privredna grana, koja je u godinama krize i suše i najstrašnijih sankcija pravila spoljnotrgovinski suficit", rekao je Bugarin, i dodao da je poljoprivreda i sada jedina grana koja pravi suficit od 750 miliona dolara godišnje.
I pored toga, a agrani budžet je, prema njegovim rečima, smanjen za 26 odsto, iako je zahtev privrede bio da bude povećan na pet odsto ukupnog budžeta.
"Ako nemamo razvijenu primarnu poljoprivrednu proizvodnju na 5,6 miliona hektara, onda ne postoji mogućnost za razvoj prehrambene industrije i viših oblika prerade konditorske industrije", rekao je Bugarin.
Predsednik PKS je dodao da privreda podžava i ideju smanjenja javne potrošnje, jer je neodrživo da država troši 20 odsto više nego što proizvede.
"Neophodna je i reforma kompletnog javnog sektora. Samo 1,8 miliona zaposlenih obezbedjuje penziju za 1,6 miliona penzionera, a u javnom sektoru je zaposleno čak 500.000 ljudi", naveo je Bugarin.
On je dodao i da započeta svobuhvatna reforma propisa mora brzo da se zavši i da se donesu podzakonska akta da bi se unapredila mogućnost elektronske komunikacije i smanjila papirologija.
Posle niza dobrih, za nama je ostala jedna od lošijih godina, ocenio je Bugarin, napominjući da će pad privrednih aktivnosti u 2009. iznositi od 3,8 do čeiri odsto.
Bugarin smatra da će iduća godina biti nešto lakša od ove, mada ne spektakularno, ali da se može očekivati rast bruto društvenog proizvoda oko 1,5 odsto, što će, kako je ocenio, biti veliki uspeh za našu privredu.
On je dodao da se naredne godine mora reagovati veoma brzo, jer nijedan mesec neće biti isti, naglašavajući potrebu da vlada mnogo više saradjuje sa PKS.
" Naš je zahtev da imamo jednom mesečno sastanke sa predstavnikom vlade, guvernerom i ministrom ekonomije, što su oni obećali", rekao je Bugarin.
"Moramo mnogo raditi na unapredjenju srpske privrede i kapaciteta, jer ćemo imati strahovitu konkurenciju na sopstvenom tržištu, a moramo se pozicionirati i u zemljama regiona i održati lidersku poziciju, za šta lično mislim, da imamo apsolutno najveće šanse u regionu CEFTA", zaključio je predsednik PKS.
