Izvor: B92, 15.Maj.2012, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilna vlada znači investicije
Beograd -- Srbiji je što pre potrebna stabilna vlada, koja mora da podstakne novi investicioni ciklus u privredi i rast izvoza, kažu bankari.
Treba nastaviti i pregovore s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i na taj način privući najmanje dve do tri milijarde evra stranih investicija.
Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Vladimir Čupić očekuje da će posle formiranja nove vlade, rast investicija biti povećan za 10 do 15 odsto u ovoj godini, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je upozorio da je Srbiji potrebno da poveća izvoz sa sadašnjih 30 na oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Samo tako se može postići stabilnost dinara prema evru, koji je protekle dve nedelje bio u padu, smatraju bankarski eksperti.
Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić rekao je da će veći priliv stranih investicija zavisiti od spremnosti Srbije da nastavi reforme, pri čemu su podjednako važni investitori koji već posluju u našoj zemlji i oni koji tek treba da dođu.
Srbiji je potreban kontinuitet u dotoku stranih investicija od dve do tri milijarde evra godišnje, obnavljanje pregovora s MMF-om i stabilna vlada, da bi i dinar bio stabilan, istakao je Pitić.
Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić smatra da je Srbiji što pre potrebna stabilna vlada, koja će biti pozitivan signal stranim investitorima da je naša zemlja stabilna, što će podstaći privredni rast i stabilnost kursa.
Što se tiče rasta problematičnih kredita kod banaka, Pitić je rekao da je različita slika u različitim bankama kada je reč o kašnjenju u otplati zajmova privrede, ali problem postoji. Prema njegovim rečima, ima dosta firmi koje kasne sa otplatom, jer ne mogu da naplate potraživanja od države, a jedno od rešenja je reprogram tih kredita.
Pitić je odbacio mogućnost da sve banke istovremeno preliju problem kašnjenja u otplati kredita tako što će povećati kamate za nove zajmove iz prostog razloga što postoji konkurencija na tržištu.
On je, međutim, upozorio da na povećanje ili smanjenje kamata mogu uticati dešavanja u evrozoni, budući odnos Francuske i Nemačke i dogovor oko zajedničke fiskalne politike u evrozoni i kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
