Izvor: B92, 23.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilizovana kreditna zaduženost
Beograd -- U Srbiji je u septembru došlo do stabilizacije kreditne zaduženosti stanovništva i privrede kod banaka. Ukupna zaduženost bila za 1% veća nego u avgustu.
"Ukupna kreditna zaduženost na kraju avgusta iznosila je 1,29 milijarde dinara, dok je na kraju septembra bila 1,31 milijarde dinara", rekao sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Prema njegovim rečima, ti podaci navode na zaključak da je najveći talas recesije, koji je počeo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u avgustu prošle godine dostigao svoj zenit i da se u Srbiji polako smanjuje njegovo dejstvo.
Dugalić je istakao da će za konačni sud o tome da li je recesija počela da jenjava moći da se da tek za dva ili tri meseca, kada bi analize mogle da pokažu hoće li se situacija stabilnog, nepromenjivog kreditnog zaduženja zadržati.
Dug stanovništva kod gotovinskih kredita bio je manji u septembru nego u avgustu za jedan procenat i iznosio je 98,14 milijarde dinara, dok su potrošački krediti povećani za jedan odsto i iznosili su ukupno 24,46 milijardi dinara, kazao je on.
Povećani je ukupan iznos kredita za refinasiranje za oko šest odsto, dok je dug stanovništva za stambene kredite nepromenjen u odnosu na avgust i iznosi 208,57 milijardi dinara, naveo je Dugalić.
Dobar pokazatelj je i da se dospeće nenaplaćenih obaveza kod preduzeća ne povećava, kazao je Dugalić i precizirao da je ono iznosilo 9,7 odsto i u avgustu i u septembru.
Istovremeno, tendencija blagog povećanja kašnjenje gradjana u plaćanju kredita od 0,1 odsto mesečno se nastavlja, pa je u septembru iznosilo tri procenta, kazao je Dugalić i ocenio da je ta tendencija povećanja loša, ali da još uvek nije alarmantna.
Građani zadovoljni radom banaka
Kvalitetom usluga banaka zadovoljno je 76 odsto građana Srbije, pokazala je anketa Udruženja banaka Srbije o stanju na bankarskom tržištu.
Anketa, u kojoj je tokom juna, jula i avgusta učestvovalo oko 8.000 klijenata 28 banaka koje posluju u Srbiji, pokazala je da nema bitnije razlike u odnosu građana prema stranim i domaćim bankama, rekao je sekretar tog udruženja Veroljub Dugalić.
On je naveo da pođednako poverenje u domaće i strane banke ima 46 odsto anketiranih, dok ostatak ispitanika u jednakom procentu veruje domaćim bankama, odnosno onima sa stranim kapitalom.
Dugalć je kazao da je više od 50 odsto građana navelo da se prilikom štednje opredeljuje za određenu banku zbog njene poslovnosti i sigurnosti uloga.
Više od 90 odsto anketiranih građana ocenilo je sigurnost štednih uloga kod banaka kao zadovoljavajuću ili bar podnošljivu, a manje od 10 procenata smatra da sigurnost nije dobra. Kao razlog zašto se u većoj meri ne štedi u bankama, najviše građana, 31,3 odsto, navelo je niska lična primanja, sledi strah od gubitka uloga sa 13 odsto, dok je ličnu zaduženost kao razlog navelo 12 odsto građana.
Najviše klijenata, njih 24,7 odsto, smatra da bi banke trebalo da povećaju kamate, kako bi se štednja povećala, dok 18 odsto anketiranih misli da bi adekvatna mera za povećanje štednje bila obezbeđivanje apsolutne sigurnosti i garancije za štedni ulog. Ukoliko bi se uspostavila garancija države i Narodne banke Srbije, 57 odsto anketiranih je izjavilo da bi više štedelo u bankama.
Kao najveći razlog za nedržanje deviza u bankama, građani su naveli strah od gubitka uloga, njih 22 procenta, a sledi želja da devize budu pri ruci sa 18 odsto, kazao je Dugalić. Prema podacima u anketi, oko 22 odsto klijenata banaka smatra da su bankarske naknade izuzetno visoke, da su visoke smatra 42 odsto ispitanih, dok 35 procenata smatra da su podnošljive.
