Izvor: VOA, 27.Feb.2020, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta znači prodaja Komercijalne banke?

“Odluka o prodaji Komercijalne banke je ispravna, ali je to možda trebalo uraditi u nekom povoljnijem trenutku – kada je reč o ceni”, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Dejan Šoškić profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, povodom poslovne transkacije kojom je Komercijalna banka, finansijska institucija koja je bila u vlasništvu Srbije prešla u ruke Nove ljubljanske banke (NLB). Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je da je 82,23 odsto akcija Komercijalne banke prodato je Novoj ljubljanskoj za, kako je navedeno, više od 450 miliona evra. Ugovor su potpisali Siniša Mali, ministar finansija Srbije, Blaž Brodnjak i Arčibald Kremser predstavnici Izvršnog odbora Nove ljubljanske banke. Siniša Mali, kako saopštava ministarstvo finansija, ocenio je da je ponuđena cena među najpovoljnijima u odnosu na "uporedive, nedavne i relevantne tranaskcije u regionu". Blaž Brodnjak, predsednik Izvršnog odbora Ljubljanske banke, ukazao je da će ta banka ostati posvećena jačanju i daljem razvoju Komercijalne banke, navodi Ministarstvo finansija Srbije. Dobro što u bankarskom sektoru postoji novi vlasnik Iznos, koji prema tvrdnjama nadležnih prelazi 450 miliona evra, prema oceni bivšeg guvernera Šoškića jeste suma koja se može dobiti za neku banku na jugoistoku Evrope u ovo vreme. "Ceo naš region je nažalost prilično stagnantan, Srbija je posebno imala jedan period dosta niskih stopa privrednog rasta, tako da u takvim okolnostima ni banke ne mogu mnogo vredeti, ili vredeti onoliko koliko su vredele pre petnaestak godina”, smatra Šoškić. Prema njegovim rečima – dobro je to što u Srbiji postoji novi vlasnik u bankarskom sektoru koji je sa prostora Evropske unije. “I to takvog koji neće povećati koncentraciju na domaćem tržištu, čime će se održati uslovi za zdravu konkurenciju na bankarskom tržištu”, ukazuje Šoškić. Bivši guverner Narodne Banke Srbije ne vidi ništa sporno u tome što je novi vlasnik Komercijalne banke – finansijska institucija koja je na tržištu Srbije bila pristutna i pre poslednje transakcije. “Operacije NLB-a su u Srbiji bile relativno skromne”, zaključuje profesor Šoškić. “Mnogo bolje bi bilo da je Komercijalna banka prodata ranije. Aranžman i cena bi bili bolji”, ukazuje Miša Brkić, dugogodišnji ekonomski novinar i analitičar, koji za Glas Amerike kaže da podržava prodaju Komercijalne banke. "U međuvremenu, otkako je država uzela u svoje ruke da poptuno upravlja tom bankom, banka je samo iz godine u godinu gubila na vrednosti i ovo što je sada postignuto sa cenom - svi se slažu da je to zapravo realno", kaže Brkić podsećajući da je pre nekoliko godima KomBank bila vodeća na domaćem tržištu, ali da su je u međuvremenu pretekle dve banke koje svoje centrale imaju u inostranstvu. "Država je i do sada pokazala da ne ume da upravlja ne samo Komercijalnom bankom, nego ni jednom bankom koja je bila u njenom većinskom vlasništvu." "Država je i do sada pokazala da ne ume da upravlja ne samo Komercijalnom bankom, nego ni jednom bankom koja je bila u njenom većinskom vlasništvu. Sve banke u Srbiji kojima je upravljala država, od 2000. naovamo, su bankrotirale, propale ili prodate za male pare, zato što su politički pajtaši koji su upravljali tim bankama delili kapital banke kroz kredite, kapom i šakom, uglavnom preduzetnicima koji su bili vezani za stranke na vlasti", podvlači Brkić.  Prema njegovim rečima - novac se trošio na razne projekte bez vođenja računa da li će taj novac biti vraćen i uvećan.  "Tako da su vremenom samo gubile kapital i vrednost - Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka, Srpska banka, Jumbes banka, Privredna banka Beograd... Gde god je država umešala prste kao vlasnik, to se nije dobro za vršilo po akcionare i po banku", podseća Brkić. Komercijalna banka je takođe primer i danas "svi koji plaću za Komercijalnom bankom zapravo plaču za tim modelom državnog upravljanja privredom", ocenjuje Brkić. "Nažalost, veći deo srpske opozicije takođe pati od takvog sindroma i mislim da je to pogrešno", podvlači Brkić. Upitan da li je izabran adekvatan ponuđač - Brkić smatra da Nova ljubljanska banka, kako se izrazio, nije tako loš partner. Inače, među ponuđačima su, kako je ranije potvrdilo Ministarstvo finansija, bile tri banke. Prema nezvaničnim informacijama radilo se o Rajfajzenu, AIK-u i NLB banci. Miša Brkić osvrnuo se i na podsećanja u javnost da je reč o banci koja je pre godinu-godinu i po bila pred bankrotom, rekavši da to jeste tako, zato što je tada država u njoj bila većinski vlasnik i da je pokazala da ne ume da upravlja bankom. "I to je argument za sve državotvorne ekonomiste i u Srbiji - nije tačno da je Nova ljubljanska banka bila dobra dok je bila u državnom vlasništvu", kaže Brkić i podseća da je država toliko novca upumpala u NLB, da je morala da interveniše i Evropska unija, nakon čega su akcije NLB iznete na berzu, kako bi se dokapitalizaovala. Država je naposletku ostala samo na četvrtini vlasništva, "čak i u Sloveniji, koja ima odgovornu državu i odgovornu političku garnituru koja upravlja državom". "U Srbiji ni 25 odsto vlasništva ne treba ostaviti državi da na bilo koji način mešetari u bilo kojoj banci", kaže Brkić i naglašava da je odluka da se proda KomBank "dobra odluka". "Vidim da protivnici kažu da je to urađeno pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda. Ne znam da li ga je bilo, ali ako jeste - bio je dobar i plodotvoran", zaključuje Miša Brkić. Dejan Šoškić, međutim - odgovarajući na u javnosti iznete dileme da li država treba da ima državnu banku i da li je Komercijalnu uopšte trebalo prodavati - kaže da je njegov načelni stav da "nije loše" da država ima jednu banku koja bi bila i u državnom vlasništvu, ali da za to treba da se stvore preduslovi kojih sada nema - "pre svega da je država sposobna da efikasno upravlja javnim preduzećim, pa i bankama u državnom vlasništvu, da je u stanju da uspostavi dobru korporativnu strukturu, da je u stanju da obezbedi da se upravlja na profesionalan način bez lobiranja i uplitanja političkih interesa ili stranaka". "Nije loše da država ima jednu banku koja bi bila i u državnom vlasništvu, ali da za to treba da se stvore preduslovi kojih sada nema." Bivši guverner kaže da zagovara ideju diversifikacije vlasništva u bankarskom sektoru, kako bi se izbegla situacija da Srbiju pogodi neka eventualna kriza koja bi pogodila zemlje u kojima se nalaze matične banke banaka koje funkcionišu i u Srbiji, te da je dobro da postoje i banke koje su u državnom vlasništvu, kao i da je dobro da postoji i neka domaća privatna banka, kao i da je dobro da postoji neka banka koja ima osnivača iz nekog drugog dela sveta, da to nije samo Evropska unija. "Mislim da Srbija još uvek nije zemlja sa tako razvijenim institucijama da bi takvo rešenje bilo bolje za Komercijalnu banku. Mislim da je u ovom trenutku bolje rešenje da imamo privatnog vlasnika i da je mnogo važnije da imamo vlasnika koji je odgovoran na srednji i na duži rok - a kako čujemo, imamo kupca koji ima ambicije da se pozicionira i širi na tržištu Jugoistočne Evrope - jer nekada nije bitna samo cena, već i da dobijete vlasnina koji vam neće posle izvesnog vremena praviti nestabilnosti u finansijskom sektoru, jer to obično na kraju na ovaj ili onaj način košta poreske obveznike", rekao je Šoškić. Komercijalna banka treća je po velični finansijska institucija u Srbiji. U 2019. Godini ostvarila je profit od oko 74 miliona evra. Banka drži oko jedanaest odsto tržišta u Srbiji. Zapošljava 2.744 ljudi i ima više od 200 filijala Posluje u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Prodaja Komercijalne banke zvanično je počela u maju 2019. godine kada je Ministarstvo finansija objavilo javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za kupovinu.

Nastavak na VOA...

Capital.ba: Slobodan Pavlović tužio Bobar banku