Izvor: B92, 08.Avg.2012, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta za Srbiju znači pad rejtinga
Beograd -- Posle smanjenja kreditnog rejtinga Srbiji sve manje investitora će želeti da nam pozajmuju pare pa nas zato očekuje skuplje zaduživanje, piše Press.
Srbiji je kreditna agencija "Standard end Purs" smanjio rejting zbog visokog javnog duga, minusa u kasi, ali i usvajanja novog zakona o NBS, kojim se ugrožava nezavisnost banke. Srbiji je smanjen rejting sa BB na BB minus.
Standard end Purs smanjio je rejting dugoročnog i kratkoročnog duga Srbije u stranoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i domaćoj valuti za jedan stepen. Agencija je istakla i da bi uvođenje nadzornog tela u NBS moglo da oslabi nezavisnost te banke, što bi dovelo i do politizacije monetarne politike. Očekivanja su i da će izmena Zakona o NBS nagatino uticati na kurs dinara i inflaciju. Oni očekuju da će politika nove vlade odložiti pregovore sa MMF-om.
Stručnjaci upozoravaju da će zaduživanje naše zemlje od sada biti papreno ali i retko, jer će mnogi izbegavati da nam daju pozajmice.
Interesantno je da smanjenje kreditnog rejtinga Srbije nije iznenadilo stručnu javnost, ali ni nadležne. Ministar finansija Mlađan Dinkić poručio je da je Srbija opravdano i očekivano dobila snižen rejting jer ima rekordan budžetski deficit i javni dug od 55 odsto BDP-a.
Ko sve ima BB rejting
Srbija se sa rejtingom BB minus našla u društvu zemalja kao što su: Angola, Bangladeš, Bolivija, Salvador, Gruzija, Mongolija, Paragvaj, Surinam, Vijetnam, Crna Gora. Inače, BB minus spada u takozvani smeće ili spekulativni rejting, neinvesticioni rejting jer se procenjuje da je rizik investitora visok kad ulažu u zemlje sa takvim rejtingom.
Ekonomista Mlađen Kovačević priznaje da je smanjenje rejtinga očekivana vest.
"Nama je rejting i ranije bio nepovoljan, razlika je u tome što ćemo se zaduživati po visokim kamatama, jer smo sve manje pouzdani da vratimo dugove", kaže Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar veruje da je smanjenje rejtinga uslovljeno usvajanjem novog zakona o NBS, jer je tako ova banka mnogo više zavisna od Vlade.
"Ne vidim drugi zrazlog da nam baš sada revidiraju rejting. Ipak, uticalo je i to što je javni dug prešao 45 odsto BDP-a, a budžetski deficit pet odsto", kaže Madžar.
