Izvor: B92, 26.Feb.2014, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta vas čeka ako izgubite prtljag?

Beograd -- U Srbiji putnik koji ostane bez kofera u autobusu može da dobije odštetu od 182 do 365 evra, u zavisnosti od toga kako je prevoznik razumeo važeće propise.

Jer zakon koji štiti putnike u ovakvim situacijama predviđa odštetu koja je i dalje izražena u nemačkim markama!

"Moja priča je počela putovanjem na relaciji Kruševac–Beograd autobusom „Jugoprevoza”. Kada smo stigli u Beograd, na stajalištu kod „Franša” iz boksa sam izvukla „svoju” torbu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i otišla kući. Tek kada sam stigla shvatila sam da u njoj nisu moje stvari, nego hrana koju su verovatno roditelji poslali studentu. Odmah sam nazvala BAS, prijavila da sam greškom uzela tuđu torbu i ostavila svoje podatke kako bi vlasnik te torbe mogao da me kontaktira", počinje priču čitateljka, piše Politikin Potrošač.

Svakako, o vrednim stvarima koje putnik smešta u boks autobusa neophodno je da obavesti vozno osoblje. Na ovaj način izbegavaju se sporne situacije odnosno, samo u tom slučaju putnik može lako da dokaže da su vredne stvari bile deo prtljaga. Procedura SP Lasta za gubitak prtljaga podrazumeva da putnik podnosi odštetni zahtev uz obavezno dostavljanje prtljažne i putne karte. Potom komisija procenjuje vrednosti izgubljenog prtljaga i zaključuje vansudsko poravnanje. Putnik biva obeštećen, a naknada ide na teret voznom osoblju.

Savetovali su joj da sledećeg jutra pozove dispečera i prijavi slučaj, ali ona je ujutro potražila vozača na stanici koji je trebalo da se vrati nazad za Kruševac u nadi da će u autobusu naći svoju torbu, a i da pošalje onu koju je greškom uzela vlasnicima.

"Na peronu sam našla vozača i saznala da je mladić još na istoj stanici gde i ja odneo moju torbu iako je primetio da nije njegova. Vozač nije uzeo od njega ništa za kontakt. Ipak sam ostavila tuđu torbu nadajući se da će me neko pozvati. Ali to se nije dogodilo i ostala sam bez svojih stvari. Posle tri dana uputila sam i zvanično pismo upravi prevoznika i zapretila tužbom jer nisam zaštićena kao putnik, objašnjava naša sagovornica i napominje da je potom čekala od novembra do januara da se donese odluka o tome da li će joj odšteta biti isplaćena".

Novac je, dodaje, stigao tek početkom ovog meseca kada je u rešenju o naknadi štete videla da je odluka doneta po Zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju iz 1995. godine u kome su naknade još izražene u nemačkim markama. Tako za „štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja prtljaga prevozilac odgovara po jedinici prtljaga do 365 nemačkih maraka u dinarskoj vrednosti na dan isplate“.

"U rešenju su naveli da su odštetu isplatili prema ovom zakonu, a ja sam revoltirana iznosom koji nije pokrio vrednost robe koju sam imala, krenula da pretražujem da li postoji neki propis novijeg datuma i saznala sam da u poslednjem Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju prevoz prtljaga nije obuhvaćen, tako da je mene ipak „zaštitio“ ovaj iz 1995. godine. Prevoznik je samo prepolovio sumu u markama i dobio iznos od 182 evra", kaže ova revoltirana putnica koja je najviše pogođena zastarelim propisima.

Pitali smo i u Saobraćajnom preduzeću Lasta kakva su njihova iskustva i kako komentarišu propise koji su na snazi. I u ovom preduzeću kažu da se u slučaju gubitka prtljaga primenjuju odredbe Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ali prema njihovom tumačenju najviša naknada za gubitak prtljaga je 365 evra u dinarskoj protivvrednosti. Svi putnici koji pored ručnog prtljaga poseduju i prtljag koji se smešta u boks autobusa, navode, od voznog osoblja kupuju prtljažnu kartu sa serijskim brojem. Jedan primerak lepi se na prtljag, a drugi se daje putniku ili se lepi na samu kartu.

"U slučaju gubitka prtljaga, putnik treba da se obrati vozaču. Vozač na licu mesta u prisustvu putnika pravi zapisnik o sadržaju torbe, odnosno izgubljenog prtljaga. Neophodno je da zapisnik potpišu i vozač i oštećena strana. Zakon propisuje da mobilni telefon, zlato, štedne knjižice i laptop budu deo ručnog prtljaga, a ne prtljaga koji se smešta u boks autobusa", kažu u Lasti.

Podaci pokazuju da se najveći broj odštetnih zahteva javlja u jeku sezone kada je znatno veći broj putnika i polazaka od uobičajenog (primera radi, broj polazaka u međugradskom i međunarodnom saobraćaju varira od 800 do 1.000 u toku dana, dok prosečan broj zahteva u toku meseca ne prelazi jedan do dva odštetna zahteva).

Nastavak na B92...