Izvor: GdeInvestirati.com, 14.Maj.2015, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve muči privrednike u Srbiji
BEOGRAD - Privrednicima u Srbiji posao otežava nelojalna konkurencija iz sive zone, niska kupovna moć građana i previše administracije. Od 256 preduzeća, među kojima je Ipsos Stratedžik marketing sproveo anketu o propisima i sivoj ekonomiji, najviše pozitivnih ocena dali su za dostupnost informacija o propisima na sajtovima ministarstava i drugih institucija.
Iako statistika kaže da, i pored smanjenja penzija i plata, u javnom sektoru potrošnja nije pala, za privrednike >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << je baš slaba kupovna moć građana najveći problem. Veći od čestih promena propisa, naknada i visine poreza.
Jelena Bojović iz NALED-a kaže da privrednici ne vide dovoljan broj kupaca, ne osećaju da je potrošnja povećana, već da, naprotiv, 88 posto privrednika kaže da je najveći problem slaba kupovna moć.
A kad je teško naći kupca, još je važnije ponuditi proizvod ili uslugu po što nižoj ceni.
Tu su u prednosti oni koji posluju mimo zakona, a najviše ih je u trgovini i uslugama.
Predrag Kurčubić iz Ipsos Stratedžik marketinga navodi da čak svako treće preduzeće u aprilu tvrdi da moraju da razmišljaju o otpuštanju radnika i smanjenju plata zbog činjenice da konkurencija posluje u sivoj zoni i da moraju da se prilagođavaju.
Tek svako dvanaesto ili trinaesto preduzeće koje radi mimo zakona bude otkriveno i plati kaznu, ali polovina njih nastavi po starom, jer im se to isplati, pokazalo je istraživanje.
Privrednici se poboljšanju nadaju od leta, kada počinje primena Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Od Vlade očekuju i da konačno popiše sve takse i odredi kako se računaju. Pomoglo bi i donošenje Zakona o elektronskoj arhivi.
Advokat Đorđe Vukotić kaže da su izmene Zakona o arhiviranju u nadležnosti Ministarstva kulture.
Dodaje da je nekakav nacrt zakona pripremljen, ali da ne rešava pitanje arhiviranja i da bi morao da bude unapređen.
Jelena Bojović ukazuje da se u Ministarstvu kulture ne bave onim što je bitno za privredu.
"Način arhiviranja finansijskih izveštaja i drugih stvari je u nadležnosti nekog ko se uopšte ne razume u privredu i finansije", objašnjava Bojovićeva.
Obavezno čuvanje dokumentacije na papiru samo jedan trgovinski lanac godišnje košta 100.000 evra, kažu u NALED-u.
Nastavak na GdeInvestirati.com...
