Izvor: B92, 06.Avg.2013, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve jedemo u uvezenom mesu?
Beograd -- Namirnice životinjskog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa, za koje je dokazano da su štetni za zravlje, pišu "Večernje novosti".
Ovaj list navodi da gotovo da nema prerađevine u našoj zemlji bez uvoznih sirovina. Najmanje trećina mesa koja raznoraznim kanalima stigne u Srbiju završi u "domaćim" viršlama, salamama, paštetama, pišu "Novosti".
Osim toga, namirnice animalnog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za koje je dokazano da su štetni za zravlje.
U svežem mesu i nekim mesnim prerađevinama otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu. Stoga građani sve više strahuju zbog gotovo dupliranog uvoza mesa iz sveta ove godine.
Šunke u crevu, pica-šunke, viršle, salame spadaju u vrlo "opasne“ prerađevine... Sumnju u startu izazivaju nelogičnosti da je recimo šunka duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine - svinjskog buta.
To je zato što se na 100 kilograma buta doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator "karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu...
"Veliki broj potrošača s razlogom ima primedbe na kvalitet mesa i prerađevina", kaže za "Novosti“ Mladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
"Iako Srbija tvrdi da ima propise, koje je harmonizovala sa EU, ona nema sistem laboratorija i nema sredstava za kontrolu tih proizvoda, koja su potrebna da bi potrošači bili apsolutno zaštićeni. Posebno nema uvida u kvalitet uvoznog mesa. Osim toga, spominju se vrlo često lobiji između proizvođača i uvoznika", objašnjava Ševarlić.
Prema procenama stručnjaka, najmanje trećina uvoznog mesa završi u našim mesnim prerađevinama, jedan deo u ugostiteljskim objektima, a ostalo u STR-ima i manjim radnjama.
Najviše primedbi je, dodaje Ševarlić, na uvoz MOM-a, mašinski okoštanog mesa, od koga se prave paštete, viršle, razne salame, pa na uvoz mesa iz Robnih rezervi zemalja u Evropskoj uniji na samom kraju isticanja roka upotrebe.
Sve više strepnji izaziva i uvoz mesa iz Brazila, Čilea i SAD, gde se dodaju veće količine hormona rasta u uzgoju stoke, pre svega kod piletine i govedine.
"U ovakvim okolnostima savetujem potrošačima da se kada god je moguće orijentišu na domaće proizvođače, ugovore isporuke na seljačkim gazdinstvima", izričit je Ševarlić.
On savetuje kupcima i da maksimalno izbegavaju kupovinu već pripremljenog mlevenog mesa, i da zahtevaju da se ono melje pred njihovim očima iz komada mesa, jer za to imaju pravo kao potrošači.
Takođe, ako nije provereno mesto kupovine, nije dobra ideja kupovati ni meso za roštilj, ćevape i pljeskavice.
