Izvor: B92, 12.Dec.2011, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se sve traži od Šoškića?
Beograd -- Detalje sa sastanka državnog vrha sa biznismenima i bankarima otkrivaju Novosti, navodeći da će povoljne kredite dobiti isključivo perspektivna preduzeća.
Upravo postignuta mera omogućiće da se kreditne olakšice daju privrednicima koji su trenutno zastali u poslovanju. Pri tom, moraju da imaju perspektivu i redovno podmiruju svoje obaveze.
Preduzećima koja su već stigla do ivice ambisa očigledno da ni promena klasifikacija za pojedine kategorije pozajmica, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako je tokom vikenda precizirano na sastanku državnog vrha, bankara i privrednika - neće moći da pomogne.
POZAJMICE I ZA NISKE ZARADE
Bankari su na sastanku u subotu pokrenuli inicijativu kod guvernera Šoškića da se građanima sa manjim, ali redovnim primanjima prizna kreditna sposobnost. Banke traže da se smanji izdvajanje za rizik prilikom odobravanja kredita građanima koji imaju niske zarade. Tako su tražili da se smanji rezervacija od sto odsto, koje su banke morale da izdvajaju za kreditiranje klijenta sa primanjima ispod 35.000 dinara, bez obzira na to što su bili uredne platiše.
Posle maratonskog sastanka u Palati „Srbija", koji je bio zatvoren za medije, predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, guverner NBS Dejan Šoškić, ministri Nebojša Ćirić i Dušan Petrović, 14 privrednika i predstavnici sedam banaka dogovorili su se da formiraju radnu grupu koja će se sastajati jednom mesečno. Zajednički cilj im je da dođu do rešenja kako da se što spremnije dočeka novi udar krize.
Privrednici su se, kako je potvrđeno Novostima, na ovom sastanku okrenuli ka Narodnoj banci Srbije, prozivajući guvernera Šoškića da previše oprezno vodi monetarnu politiku zemlje.
"Guverneru, ako hoćemo da budemo bezbedni i mi i vi, možda bi trebalo da ostanemo u ovoj prostoriji. Čim izađemo, rizikujemo da nam se neki oluk obruši o glavu", slikovito je guverneru Šoškiću jedan od privrednika pokušao da objasni da ne postoje idealni uslovi i idealna privreda, i da i NBS mora da povuče neki, po nju, malo rizičniji potez.
Najveći deo primedbi i predloga biznismena odnosio se na mogućnosti koje bi trebalo da budu date bankama, a da one budu, zatim, i malo otvorenije prema privredi. Zatražili su i da se objavi kakav je kreditni potencijal banaka bio 2008. godine, a kakav je sada. Na taj način privrednici žele da provere da li je novac odlazio iz zemlje.
Bankari su, već na sastanku, doveli u pitanje termin početka primene nove mere NBS. Smatraju, naime, da je NBS zakasnila sa promenom klasifikacije kredita za privredu, jer one moraju da se primene do kraja decembra ove godine, što je kako tvrde, gotovo - nemoguće.
"NBS će izmeniti određene elemente odluke koja se tiče klasifikacije, odnosno smanjiće izdvajanja banaka za rizike prilikom plasiranja kredita i to će pomoći najviše dobrim firmama koje su finansijski preopterećene", kaže Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo-Alpe-Adrija banke.
"Kada to kažem, mislim na preduzeća koja posluju dobro, a to znači da imaju tržište i solidan proizvod, ali, s druge strane, imaju lošu strukturu dugova", dodaje on.
Sve firme su, kaže Čupić, mogle i do sada da restrukturiraju svoje obaveze, ali ako pređu nivo zaduženja i posle toga, onda nema pomoći.
"Ne znamo tačno šta će centralna banka da nam ponudi menjajući klasifikaciju. Vremena je malo, a banke moraju da se pripreme. Smatram da bi trebalo sve kredite odobravati u dinarima, kako bi se zaštitili od valutnog rizika", kaže Draginja Đurić, predsednik IO Banka Inteze.
"Naše kamate nisu previsoke i vrlo su slične onima u okruženju za preduzeća koja su dobri klijenti, odnosno za one koji redovno servisiraju svoje obaveze. Firme koje zapadnu u probleme mogu svoje obaveze da reprogramiraju, ali ima i onih koje su prezadužene i kojima je teško odrediti model kreditiranja", navodi ona.
GRUJIĆ: ZNAČAJNO OHRABRENjE
Zadovoljni smo činjenicom da je država počela da razgovara sa privredom i da će već u ponedeljak NBS svojom odlukom omogućiti lakše kreditiranje malih i srednjih preduzeća, kaže Branislav Grujić. "Ta mera je dobra za sve privrednike. Moj utisak posle sastanka u subotu je apsolutno pozitivan, jer su se za istim stolom našli svi učesnici privrednog života - predstavnici vlasti, bankara, državnih firmi i realnog sektora. Još više me ohrabruje to što je postignut dogovor da susreti budu česti, jer ćemo samo tako uspeti da dođemo do nekih važnih rešenja koja će omogućiti bolji poslovni ambijent".
Predsednik Izvršnog odbora Rajfanzen banke u Srbiji Oliver Regl smatra da smanjenje obavezne rezerve neće značajno uticati na obim kreditiranja. Kako je rekao, domaći bankarski sektor je ionako veoma likvidan, ali bi, s druge strane, smanjenje rezerve moglo da utiče na cenu kredita, odnosno da dovede do smanjenja kamatnih stopa.
"Uspeh svake banke zavisi od dobrog partnerskog odnosa sa privredom, ali veoma visok nivo problematičnih kredita na tržištu predstavlja ograničavajući faktor za kreditnu politiku banaka. Samo u segmentu privrede je dostigao nivo veći od 22 odsto na ukupnom bankarskom tržištu. Nije isključeno da drugi talas krize može da dovede do daljeg rasta problematičnih kredita", kaže Regl.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić je na sastanku sa privrednicima istakao da bi trebalo nastaviti program subvencionisanih kredita za likvidnost preduzeća.
"Činjenica je da su subvencionisani krediti za likvidnost i investicije privredi, koji su išli preko poslovnih banaka u 2010. godini, doneli upumpavanje u sistem preko milijardu evra, dok je ove godine na taj način ubačeno u privredni život još 750 miliona evra", otkriva detalje sa sastanka ministar Ćirić.
Zato, kako dodaje, u periodu pred nama možda, ipak, treba razmisliti o nastavku ovog programa u meri u kojoj je moguće izdvojiti za to sredstva iz budžeta.
Branislav Grujić, predsednik kompanije „PSP Farman" i predsednik kluba „Privrednik", na sastanku je pokrenuo i pitanje procene nekretnina pri uzimanju hipoteka.
"Skrenuo sam pažnju da su danas procene nekretnina pri uzimanju hipoteke apsolutno potcenjene. Njih rade procenitelji, koji pod punom materijalnom odgovornošću ne žele da rizikuju, pa dolazimo do apsurda da se za nekretninu vrednu 50.000 evra odobrava hipoteka od 30.000 evra. Pri tom, vrednost hipoteka se ne računa u moguće oslobađanje od obavezne rezerve koju banke polažu NBS. Guverner Šoškić je rekao da je moja primedba legitimna i da će se o njoj raspravljati", ističe Grujić.
