Izvor: Politika, 29.Avg.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se šuška u tišini druge runde
Dok premijer Vučić procenjuje da će budžetski deficit 2015. biti oko tri, dotle MMF procenjuje tu stopu na – 4,5 procenata
Nikada u novijoj istoriji Srbije nije vladalo manje interesovanje za pregovore naše vlade i Međunarodnog monetarnog fonda. Premijer Aleksandar Vučić je već pre nekoliko dana objavio da će Srbija uspešno proći drugu kontrolu programa iz predostrožnosti. Pre svega zahvaljujući činjenici da je manjak u državnoj kasi za 60 do 70 milijardi dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manji od plana. Bez obzira na to što neke strukturne reforme još nisu počele, budžet je i ovoga puta obrisao sve moguće zamerke.
Ipak, za pregovaračkim stolom ne teče sve baš tako glatko. Prema saznanjima „Politike”, MMF i vlada ne slažu se oko visine ovogodišnjeg deficita budžeta. Premijer Vučić je nekoliko puta javno izjavljivao da će manjak u kasi biti ispod tri odsto, što znači da bi Srbija time čak ispunila i mastrihtske kriterijume Evropske unije. Na svom poslednjem javnom obraćanju predsednik vlade je istakao da će minus u kasi biti 2,75 odsto. Članovi misije predvođeni Džejmsom Rufom računaju da će se deficit kretati od četiri do 4,5 odsto. Treba reći i to da je Vučić govorio o deficitu republičkog budžeta, dakle o kasi koju on kontroliše, a Fond uvek gleda konsolidovani minus, koji uključuje i pokrajinsku kasu, budžete lokalnih samouprava i fondove. Istina će verovatno biti negde između. Fiskalni savet, na primer računa, da će deficit do kraja ove godine biti 3,5 odsto.
Naši izvori kažu da nesuglasica nije bilo kada je o prihodima reč. Fond, baš kao i vlada, računa da će prilivi u budžet ove godine biti veći od plana. Pre svega zahvaljujući jednokratnim prihodima (dobit javnih preduzeća u najvećoj meri), ali i rastu prihoda od akciza i PDV-a. Velike razlike, međutim, postoje kada je o očekivanim rashodima reč. Fond računa da će izdaci biti veći u drugoj polovini godine, jer će vlada imati neke troškove po osnovu otpremnina i nešto većih kapitalnih izdataka.
Inače, budžetom je predviđeno da će rashodi za kapitalne investicije biti 123 milijarde dinara. Fond računa da će oni biti svega nešto malo manji od plana. Međutim, ako se nastavi trend iz prve polovine godine realno je očekivati da kapitalne investicije budu oko 100 milijardi dinara.
Takođe, kada se pogleda Memorandum o ekonomskoj politici, koji je vlada posle prve revizije poslala Fondu, stiče se utisak da je dosta posla ostalo nezavršeno.
Otpuštanja u javnom sektoru po tom dokumentu trebalo je da počnu još 1. jula. S tim se još kasni i po svojoj prilici ove godine neće biti otpuštanja, a MMF insistira da se broj zaposlenih smanji za pet odsto, odnosno 25.000 još u toku ove godine. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave napravilo je plan po kome je oko 14.000 zaposlenih u javnom sektoru višak. Međutim, resorna ministarstva još nisu izbrojala prekobrojne u svojim sektorima.
Prema Memorandumu, vlada se obavezala i da će još u toku ove godine pokrenuti privatizaciju „Telekoma”. Taj posao je započet. Plan je bio da se nađe koncesionar za Aerodrom „Nikola Tesla”, kao i za delove Koridora 11 (od Čačka do Požege i od Beograda do Obrenovca).
Na spisku naših obaveza je i pokretanje stečaja za 139 preduzeća do kraja godine i pokretanje privatizacije za 80 kompanija. Struja je 1. avgusta poskupela za 12 odsto (4,5 kroz direktnu korekciju cene i 7,5 odsto akciza na struju). U Memorandumu, koji praktično ima formu ugovora sa Fondom, a koji su potpisali premijer Aleksandar Vučić, guverner Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović, navodi se i da će korekcija cena električne energije biti i u 2016. i 2017. godini, dok se cena kilovat-sata ne približi nekakvom regionalnom tržišnom proseku. U planu je i uvođenje akciza na negazirana pića. Pojašnjava se da se ovaj namet neće odnositi na flaširanu vodu.
Vlada je donela Strategije za rešavanje nenaplativih kredita, što je Fond posebno pohvalio. Međutim, kasni se sa usvajanjem izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi. Rok za završetak ovog posla je 1. septembar. Paket zakona je, kako saznajemo, spreman, ali ga vlada još nije usvojila. Plan finansijskog restrukturiranja „Srbijagasa” trebalo bi da bude usvojen do oktobra. Formalno, 1. jula, istekao je i rok za spajanje „Puteva” i „Koridora”, a kako se u poslednje vreme čuje – od toga će se čak i odustati.
