Izvor: B92, 29.Apr.2013, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se desi kada dug postane trauma
Zagreb -- Usprkos ogromnoj likvidnosti koju su stvorile centralne banke i rekordno niskim kamatnim stopama, rast kredita u SAD-u i Evropi je razočaravajući.
Ričard Ku, glavni ekonomista japanskog Nomura Risrč intituta smatra da ekonomije ne uspevaju da izađu iz krize jer se novac zaglavio u bankarskom sistemu.
"Nakon četiri godine ogromnog ulivanja novca u sistem, krediti privatnom sektoru na Zapadu stagniraju ili padaju, a ni u jednoj zemlji nije došlo do rasta inflacije", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kazao je tajvansko-američki ekonomist na konferenciji o redizajnu globalnih financija održanoj na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta.
Zašto je to tako? Po njegovom mišljenju, radi se o “recesiji bilansa”, fenomenu karakterističnom za finansijske krize i razdoblje nakon pucanja balona. Suočen s urušavanjem bogatstva i bremenom duga, privatni sektor samo gleda kako smanjiti zaduženost i troškove. Za menadžere i obične građane dug počinje predstavljati pravu traumu. Stoga je jedini način da se prevlada ta psihološka barijera, smatra Ku, potrošnja javnog sektora.
"Kako je monetarna politika nefunkcionalna, iz ovog tipa recesije zemlju može izvući samo država. Ako poduzeća i stanovništvo ne mogu pomoći sami sebi, mora ih spasiti vlada", kazao je Ku.
Kao primer navodi japansku vladu koja je nakon 1990. ulazila u različite projekte, bolje i lošije, ali je uspela zaustaviti pad ekonomije. No, kada je premijer Hašimoto poslušao savet ortodoksnih ekonomista MMF-a i odlučio smanjiti deficit dizanjem poreza i rezanjem potrošnje, ekonomija je kolabirala, recesija je trajala pet kvartala, a poreski prihodi potpuno su potonuli. Za popravak te pogreške trebalo je 10 godina.
S njegovom dijagnozom trenutnog stanja svetske ekonomije nije se teško složiti, pogotovo ne onima koji podržavaju pristup: manje štednje, više potrošnje.
Ali, rešenja nisu jednostavna. Kako da troše države koje su i same prezadužene ili ne mogu dobiti zajam po povoljnim uslovima? Za Hrvatsku i druge zemlje Evrope u recesiji, Atanasios Vamvakidis, bivši predstavnik MMF-a u Zagrebu, a danas zaposlenik banke Meril Linč, kaže da fiskalni stimulansi ne mogu biti rešenje. No, rezultati govore da ni štednja nije rešenje.
"Slučaj Grčke jasno pokazuje da smanjenje potrošnje bez provođenja reformi ne može dati rezultate", kaže Vamvakidis.
Situacija je različita od zemlje do zemlje i fiskalna konsolidacija ne može se svda sprovoditi na isti način, ali u svim zemljama južne Europe, smatra, postoji veliki prostor za uštede.
Još je važnije rešavati strukturne probleme: popraviti poslovno okruženje za ulagače, olakšati investiranje...
Ipak, u vreme “recesije bilansa”, pitanje je koliko je ulagača spremno investirati, čak i da su uveti idealni. Taj proces povratka privatnog sektora na scenu očito će trajati. Tu je, naravno, važan i psihološki element. Japanska je vlada, kako navodi Ku, čak stvarala psihozu da će doći do rasta cena i na taj način poticala ljude da troše. No, hrvatska Vlada zasad uspeva samo dodatno deprimirati ulagače i potrošače.
