Izvor: Politika, 22.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta proizvoditi – pitanje za milion dolara
Više ne mogu da tvrdim da je verovatnoća da evro vredi 120 dinara ista kao i da nas pogodi meteorit – kaže Goran Nikolić, ekonomista iz Privredne komore Srbije. – Najbolje je uzeti subvencionisani stambeni kredit, a ko nije u mogućnosti, neka se zaduži u švajcarcima
POLITIKIN POSLOVNI KLUB
Među novinarima koji prate kretanje kursa dinara i evra Goran Nikolić iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije poznat je kao „Draga Saveta” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer, na osnovu ponude i tražnje, gotovo u paru izračuna koliko će sutra vredeti dinar. U stručnim krugovima, međutim, na udaru je starijih kolega, često i profesora sa matičnog Ekonomskog fakulteta, zbog optimizma u svojim stavovima. I dok ekonomski stručnjaci horski upozoravaju kako je Srbija prezadužena, da je uvoz prevelik, a javna potrošnja se otela kontroli, Nikolić tvrdi potpuno suprotno. Kaže da priželjkuje dane dosade, kada ekonomija više neće biti u senci politike, i kada će postati nebitno koja je partija dobila koliko mandata.
U poslednjih nekoliko meseci, ovaj hroničar ekonomskih dešavanja zabeležio je prilično dinamične događaje na srpskoj sceni.
– Situacija nije ohrabrujuća. Dinar je oslabio prema evru pet odsto od početka godine, što stvara dodatni inflatorni pritisak. Na međubankarskom deviznom tržištu promet je višestruko manji od uobičajenog, što govori o nespremnosti banaka da se izlažu riziku. Uzrok nije manjak deviza, već strah učesnika na tržištu zbog nestabilnosti u zemlji. Monetarna politika se zaoštrila, centralna banka je već tri puta intervenisala. Berzanski indeksi danima beleže pad. Zaključno sa 18. martom indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze pao je za 27 odsto.
Šta nas čeka?
Do izbora će sve biti na nivou očekivanja. Posle 11. maja, bilo kako bilo, strane investicije će sigurno stići do nivoa od dve milijarde dolara. Uplata za DDOR je već „legla”, izvestan je i „A-tek”, a možda i „Zastava”. Moguće je da priliv investicija iz inostranstva bude i četiri do četiri i po milijarde dolara, ukoliko izbore dobiju evropejci. Nije nemoguće da inflacija u tom slučaju ostane na jednocifrenom nivou i da možda budžet ne bude do kraja realizovan. Ako na izborima pobede evroskeptici doći će do platnobilansne krize. Ekonomski pokazatelji će padati, ali će se posle izvesnog vremena verovatno i kurs i plate i berza stabilizovati na nekom nižem nivou.
Na osnovu kojih argumenata to tvrdite?
Nije tajna da su neke investicije zaleđene i da ulagači čekaju taj 11. maj. Pauzirano je ulaganje italijanske kompanije za proizvodnju obuće – „Geoks”. Nekoliko kompanija iz oblasti tekstila iz ove zemlje takođe čeka rezultate izbora. Na čekanju je i indijski „Embasi”, ali i japanski „Asahi glas”. Samo ova ulaganja mogu da donesu od 750 do milijardu dolara stranih investicija. Sigurno je da ih ima još.
Utisak je da se, kao nezavisni ekonomski analitičar, ipak svrstavate na jednu stranu?
Nije to pitanje držanja jedne strane. To je stvar zdrave pameti.
A slažete li se da je odbrana kursa koju sprovodi Narodna banka Srbije, u stvari, „skuplja dara nego mera”?
Nije. Procena je da je odbrana dinara koštala oko 200 do 300 miliona evra. Ali su prilivi bili mnogo veći. Od plasiranja deviznih rezervi centralna banka je zaradila oko 400 miliona evra. S druge strane, postoji direktna veza između rasta cena i slabljenja nacionalne valute. Kad dinar pada jedan procenat u odnosu na evro, inflacija se povećava za pola procenta. Narodna banka ne može da dozvoli da kurs oslabi, jer ako on opadne za pet odsto, automatski dolazi do rasta bazne inflacije 2,5 procenata. Zato NBS ne sme da pusti da kurs ide preko 85 dinara.
Šta je to srpska privreda učinila da nam domaća valuta bude tako jaka?
U najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda kaže se da je dinar precenjen za šest do 16 procenata. To je neka realna vrednost. Ključno je da nema drugog rešenja. Znamo da je to tako, i bilo bi idealno da kurs bude blizak ravnotežnom. Jer, ako bi dinar otišao, skočile bi i cene. Takav kurs nije stimulativan za izvoznike, ali pogoduje uvozu potrošne robe. Zna to i Jelašić, ali šta će drugo"
A kako će dinar dočekati Novu godinu?
Možda se ništa bitnije neće menjati. Ako evro nastavi da jača, država neće imati mnogo izbora. Ili će, čuvajući dinar, potrošiti sve devizne rezerve, ili će da pusti nacionalnu valutu da slabi.
Možete li i sada da tvrdite, kao pre samo nekoliko meseci, da je verovatnoća da evro vredi i 120 dinara, ista koliko i da nas pogodi meteorit? Takve prognozere ste nazivali „nadriekonomistima”.
Više ne mogu. Omanuo sam u prognozi.
Postoji i veliki strah od zaduženosti?
To nije istina. Posebno država nije prezadužena. Državni dug stagnira, on čak i pada. Raste dug preduzeća, i to uglavnom stranih firmi. Čak dobar deo tog zaduženja nije dug, već investicije ali se kod nas tako knjiži, jer imamo lošu statistiku. Znači, naš dug nije sada 26,3 milijardi dolara, nego je manji. Zbog toga je centralna banka ostavila da se preduzeća, uz posredstvo stranih banaka koje ovde posluju, zadužuju bez ikakvih deviznih rezervi. Taj dug jamči „Štada”, „Ju-Es stil” i mnoga velika strana preduzeća. Mislite li da su u tim firmama rukovodioci blesavi da uzmu zajam koji će biti promašena investicija? Mene bi zabrinulo da dug stane, kao što se desilo sad u januaru. Dok god dug raste, rastu investicije.
Da li je veliki uvoz, dakle, veći problem nego mali izvoz?
Naš uvoz uopšte nije veliki. U poređenju sa zemljama iz regiona, mereno po stanovniku i po obimu ekonomije. Roba široke potrošnje, u zavisnosti od metodologije ide od 20 do 50 odsto ukupne sume. Gro uvoza čine sirovine koje se koriste za proizvodnju.
A kad tvrdite da naš uvoz nije veliki šta kažu starije kolege ekonomisti, koji gotovo horski upozoravaju suprotno?
Obično mi prebacuju to što sam mnogo optimističan. Ali, to za uvoz su činjenice. I to nisam ja prvi rekao. Postoje ekonomisti koje cenim, a koji se javno ne eksponiraju. To su oni smislili, ne ja.
Radite za privredu, a privrednici kažu da nam je ogromna javna potrošnja? Šta je to na čemu možemo da prištedimo?
Opet moram da kažem da ni ona nije visoka. U zemljama Evropske unije, u proseku, javna potrošnja iznosi, od 44 do 45 procenata bruto društvenog proizvoda. Kod nas je oko 40 odsto. Naš problem je to što imamo nisku domaću štednju i zbog toga nas MMF opominje.
Kao nekoga ko radi analize za privredu, zovu li Vas za savet?
Zovu me ponekad. Pitao me je neki mali privrednik iz Čačka koliko je isplativo pokrenuti proizvodnju šibica. Rekao sam mu samo koliko uvozimo i izvozimo ove robe. Čuo sam posle da je krenuo s poslom i da mu dobro ide. A dao sam mu samo te podatke. Zovu me ljudi i oko kredita. Da im dam neke opšte informacije.
A da li biste u ovom trenutku uzeli kredit?
Već sam uzeo. Stambeni.
U švajcarcima, evrima ili subvencionisani?
Ukoliko neko ima mogućnosti da uzme subvencionisani, onda je svakako bolje da to učini, jer država tako poklanja veliki deo novca. U suprotnom, svakako u švajcarcima. U poslednjih devet godina i tri meseca švajcarac je ojačao za dva i nešto procenata prema evru. Iako su razlike u kamatnim stopama govorile da će taj rast biti značajan i da može da ode čak i do 20 odsto. Pokazalo se da to nije tako. A kamata za kredit indeksiran u evrima je 1,5 odsto veća.
Kad biste se vratili u Ivanjicu kao svršeni student Ekonomskog fakulteta, kakav posao biste pokrenuli?
Kad bih znao šta je isplativo, verovatno bih se već bavio time. Pre nego što sam došao u Beograd bio sam, da pravo kažem, muzikant. To je najlepši posao kojim mlad čovek može da se bavi.
Tako biste opet pospešili sektor usluga, a ne industrijsku proizvodnju?
Slažem se da nešto treba i proizvoditi. Ali šta? To je u Srbiji pitanje za milion dolara.
----------------------------------------------------
I novcu se gleda u zube
Nisu bitne samo investicije i količina novca, već i kvalitet tog kapitala, ističe Nikolić. Nije isto ulaganje iz Nemačke i neke zemlje koja je na tehnološkom nivou razvoja ista kao i Srbija.
– Šta oni mogu naše radnike da nauče? Kakvu novu tehnologiju da donesu? Najbolji primer za to je Crna Gora u koju je stiglo mnogo kapitala iz Rusije. Ali nismo videli da je tehnološki napredovala silno.
----------------------------------------------------
Dobro je prepisivati druge
U kojim granama treba da privlačimo strane investitore?
Metalurgija i prehrambena industrija su gro naše proizvodnje. Imamo pet grana koje nose polovinu industrijske proizvodnje i 55 odsto izvoza. To su poljoprivredno- prehrambena industrija, hemija, osnovni metali, nemetali i guma i plastika. To čini veliki deo našeg izvoza i još dugo će to biti tako. Samo će tržište i eventualni ulazak u EU odrediti šta ima perspektivu.
Ali EU, osim benefita, nosi i velike troškove za srpsku privredu?
Samo ulazak u EU donosi preko milijardu evra pomoći. Kroz razne fondove bismo dobijali pomoć. Pada cena kredita, možete da emitujete obveznice, ulazite u zajedničku monetu. Nikada nam se nije desilo da moramo biti nešto posebno pametni. Samo da slušamo šta govore drugi koji su sve prošli i nema nekih specijalnih rešenja. Imamo ludu sreću, jer mislim da naša politička elita prosto nema alternativu.
----------------------------------------------------
Savetnik za klađenje
Predizborna matematika se u poslednjih nekoliko meseci dobro isplatila Goranu Nikoliću. Ne krije da je u vreme prošlih parlamentarnih izbora u kladionici čak tri puta dobio znatne sume novca.
– Čak sam i prijatelja posavetovao, i on me je poslušao i dobio 800 evra – kaže naš sagovornik.
Anica Nikolić
[objavljeno: 23/03/2008]
