Izvor: B92, 05.Feb.2015, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta predviđa Fiskalna strategija?
Srbija će prema projekciji Minstarstva finansija u ovoj godini imati pad bruto domaćeg proizvoda od 0,5 odsto, a u 2016. i 2017. se očekuje rast od 1,5 i 2%.
Ovo se navodi u Fiskalnoj strategiji od 2015. do 2017.
Po Fiskalnoj strategiji objavljenoj na sajtu Ministarstva mfin.gov.rs, uzrok recesionih tendencija tokom 2015. je sprovođenje oštrih mera fiskalne konsolidacije, koje će u kratkom roku izazvati pad lične i državne potrošnje, te i domaće tražnje. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ubrzanje rasta BDP u 2016. i 2017. godini na 1,5 odsto i dva odsto, zasnovano je, pre svega, na rastu investicione potrošnje i na postepenom oporavku standarda stanovništva na realnim osnovama.
Jedna od mera fiskalne konsolidacije predviđena Fiskalnom strategijom je i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za po pet odsto godišnje od 2015. do 2017. godine, što bi trebalo da donese uštede od oko 0,3 odsto BDP godišnje.
Računa se da će najveći deo tog smanjenja biti ostvaren prirodnim odlivom zaposlenih, to jest odlaskom u penziju uz ograničeno popunjavanje slobodnih mesta, navod se u Fiskalnoj strategiji.
Srednjoročni fiskalni okvir sa predloženim merama fiskalne konsolidacije predviđa značajno smanjenje deficita opšte države na 3,8 odsto BDP do 2017. godine, uz stabilizaciju nivoa javnog duga na nivo od 78,7 odsto BDP.
Prema projekcijama Ministarstva finansija, javni dug na nivou opšte države će se u 2015. povećati na 77,7 odsto BDP, da bi u 2016. godini dostigao najviši nivo od 79,2 odsto i u 2017. godini zabeležio pad.
Novi model razvoja zemlje podrazumeva smanjivanje neracionalne potrošnje, birokratije i nepotrebnih troškova javnog sektora i istovremeno povećanje investicione potrošnje kako bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje, uz socijalnu zaštitu najugroženijih slojeva društva.
Srednjoročna makroekonomska projekcija predviđa da se na kraju 2017. godine obezbedi povećanje udela investicija na oko 20 odsto BDP, smanjenje udela državne potrošnje u BDP na 14,6 odsto i povećanje udela izvoza robe i usluga u BDP na više od 45 odsto.
Neophodan je neto priliv stranih investicija od oko 1,3 milijarde evra prosečno godišnje, navodi se u Fiskalnoj strategiji.
