Izvor: B92, 08.Maj.2018, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta posle Vujovića?
Očuvanje stabilnosti, rast BDP, restrukturiranje i privatizacija firmi kao i podsticanje domaćih investicija, glavni su izazovi za budućeg ministra finansija.
Stručnjaci su, nakon što je Dušan Vujović podneo neopozivu ostavku na tu funkciju, jednoglasni u oceni da je dosadašnji angažman još aktuelnog ministra finansija dao dobre rezultate po srpsku ekonomiju.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da ukupni rezultati države proističu iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jasno definisanih ciljeva kako Vlade Srbije, tako i poverenja građana koji su ovoj vladi dali mandat.
"Puna koordinacija monetarne i fiskalne politike je osnov saradnje, koji je prvenstveno uspostavljen sa Aleksandrom Vučićem kao predsednikom Vlade, ali i kroz profesionalnu saradnju sa ministrom Dušanom Vujovićem, i na toj osnovi smo uspeli da izgradimo finansijsku stabilnost u najširem smislu reči. To je trajna vrednost koju moramo da očuvamo i u saradnji sa budućim ministrom finansija", navodi se u pisanoj izjavi guvernerke Tabaković za Tanjug.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović podseća da je do sada urađen prvi deo programa fiskalne konsolidacije, da je Srbija bila pred bankrotstvom, a budžetski deficit bezmalo sedam procenata BDP-a.
Ocenjuje da je 2014. godine, ministar Vujović dobro razumeo situaciju u kojoj se država našla te da su preduzete mere štednje i fiskalne konsolidacije.
"Danas se nalazimo u situaciji da imamo budžetski suficit, da su nam eksterni deficiti zančajno smanjeni, imamo značajno smanjenje javnog duga, koji je 2014. godine premašio 70 procenata BDP-a", ali, ističe Vlahović, kratkoročna fiskalna konsolidacija je samo pretpostavka za realizaciju strukturnih reformi.
Privatizacija i restrukturiranje preduzeća je, prema Vlahovićevoj oceni, posao koji čeka novog ministra finansija i od toga će zavisiti da li će Srbija uspeti da dostigne dugoročnu održivu fiskalnu stabilnost.
"To je najveći izazov za ministra finansija ali i za čitavu vladu. Sve naše prethodne fiskalne konsolidacije u proteklih 30 godina su nakon dobrih rezultata doživele krah jer nije bilo spremnosti da se realizuju strukturne reforme", ocenjuje Vlahović.
Reforme preduzeća i njihova privatizacija, kaže on, nisu izazov samo za budućeg ministra finansija, nego za čitavu vladu.
Zamenik generalnog direktora Ekonomskog instituta u Beogradu Ratko Bogdanović rekao je Tanjugu da nije moguće osporiti privredne i finansijske rezultate proteklih godina, a da je sada najvažnije zadržati dostignuti nivo,
"Potrebno je podstaći domaće investiotore i projekte, kao i finansijska sredstva koja leže u bankarskom sektoru i nisu angažovana za dalji razvoj", kaže Bogdanović i poručuje da ukoliko Srbija želi brži razvoj, rast BDP-a mora biti najmanje sedam procenata.
Savetuje da je u narednom periodu potrebno napraviti "proboj u pravim, dobro izabranim sektorima" kao što su IT, poljoprivreda i energetika jer tu, smatra, leže neiskorišćeni resursi naše zemlje.
Napominje da sve što je do sada učinjeno jestew osnova da bi se došlo do snažnije privrede i jačanja standarda građana, što će, ocenjuje, biti jedan od izazova za budućeg ministra finansija ali i celu vladu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da je ministar Vujović, zajedno sa Fiskalnim savetom i MMF-om, imao važnu ulogu u kreiranju mera fiskalne politike u poslednje tri godine, ali i u dobijanju političke podrške za njihovo sprovođenje, jer odluke o fiskalnoj politici, kao i svuda u svetu donosi sam vrh vlasti.
"Sada ključni politički akteri, predsednik države (Aleksandar Vučić) i premijerka (Ana Brnabić) najavljuju veliko povećanje rashoda iz budžeta, obećanjem da će se do kraja godine povećati plate i penzije, mada su plate u javnom sektoru na početku godine već povećane za oko devet odsto", rekao je Arsić.
On je rekao da osim toga još nisu rešeni problemi u javnim i drugim državnim preduzećima, što bi u budućnosti moglo da dovede do novih troškova za državu.
"Trebalo bi se podsetiti da je ista vlast od 2012. godine do 2014. godine vodila ekspanzivnu i neodgovornu fiskalnu politiku i da se intenzivno zaduživala i imala visok deficit u budžetu, a za posledice takve politike optuživala prethodnike", rekao je Arsić.
Kočnice za takvu politiku će, prema njegovim rečima, biti prisustvo MMF, sa kojim će se nastaviti aranžman, i predstavnici EU, ali i najšira javnost, koja je shvatila da makroekonomska stabilnost povećava strane investicije, smanjuje kamate, povećava zaposlenost i zarade.
"Stoga ipak, očekujem da se sadašnja vlast neće vratiti na politiku visokog deficita u državnoj kasi koju je vodila od 2012. godine do 2014. godine, ali je određeno popuštanje fiskalne discipline prilično verovatno", rekao je Arsić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da ne očekuje narušavanje makroekonomske stabilnosti zbog same smene ministara finansija jer su, kako je rekao, ključne odluke donosili predsednik države i premijerka, pa stabilnost zavisi od njihove politike.
"Vujović nije donosio mere štednje, politiku su vodili predsednik i premijerka, pa ko god da bude na čelu ministarstva finansija stabilnost će zavisiti od čelnih ljudi države", rekao je Savić.
On je rekao da su do sada sa vrha vlasti davana razna obećanja, pa i o povećanju plata i penzija, ali u praksi je na kraju bilo drugačije.
"Prošli put su rekli da će plate i penzije biti povećane deset odsto za sve, a na kraju je bilo i pet odsto za neke kategorije zaposlenih u javnom sektoru", rekao je Savić.
Dodao je da će se "tek videti šta će, koliko i kada biti povećano".
On je rekao da se nada da je Vlada Srbije "naučila lekciju olakog trošenja novca iz državne kase, a da na vidiku nema ni izbora da bi se značajno povećale plate".
"Verovatno će se kao i prošli put plate i penzije povećavati selektvno", rekao je Savić.
