Izvor: S media, 24.Avg.2012, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta nas to vreba iz tanjira
Prema poslednjim podacima, za godinu dana potrošeno je 714.812 tona, od kojih je više od pola - 58 odsto, veoma otrovno.
Agencija za hemikalije je napravila prvi registar hemikalija koje se u našoj zemlji koriste i koje Srbija uvozi. U njihovom registru je oko 23.000 hemikalija i oko 1.700 privrednih subjekata koji rade s tim materijama.
Nemarnim građanima, međutim, nikakvi pravilnici i uputstva nisu od koristi, jer broj slučajnih trovanja raste iz godine >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u godinu. Samo u Centru za toksikologiju na Vojnomedicinskoj akademiji godišnje završi nekoliko stotina najtežih slučajeva.
Najčešća slučajna trovanja su sirćetnom kiselinom, korozivima, sredstvima za čišćenje odvoda, bojama i sredstvima za beljenje. A ove izuzetno opasne hemikalije, drže se na neodgovarajućim mestima.
- Godinama insistiramo na tome da se sirćetna kiselina povuče iz slobodne prodaje - priča prof. dr Vučinić. "Ona izaziva teška trovanja, ostavlja trajne posledice i pravi od ljudi invalide. Najveći broj pacijenata koji fatalno završe, umru od trovanja korozivima, jer ih popiju slučajno."
Prema njenim rečima, opasna su i sredstva za zaštitu bilja, koja nisu pod kontrolom. Postoji provera namirnica koje se uvoze i izvoze, ali se ne kontroliše nivo pesticida.
Izvor:Novosti/S media foto:Guliver/Thinkstock
