Izvor: B92, 10.Apr.2014, 16:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta je EBRD spremio za Srbiju do 2018?

Evropska banka za obnovu i razvoj usvojila je novu strategiju za Srbiju. Strategija se odnosi za period od 2014. do 2018. Direktor EBRD-a za Srbiju Mateo Patrone u intervjuu za B92 objašnjava šta sve sačinjava strategiju.

Koji su prioriteti EBRD-a u Srbiji u naredne četiri godine?

Prioriteti su oni koji se nalaze u novoj strategiji – povećanje značaja i konkurentnosti privatnog sektora, jačanje bankarskog sektora i produbljivanje finansijskog posredovanja generalno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razvoj održivih i efikasnih javnih finansija. Što se tiče prvog prioriteta, želeli bismo da se što više ojača privatni sektor. Voleli bismo da privatni sektor bude konkurentniji i da poveća svoju ulogu u srpskoj ekonomiji.

U tom smislu, angažovaćemo se u podršci malim i srednjim preduzećima, koja su kičma stabilne ekonomije, i finansiranjem kompanija i savetodavnom ulogom, kako bi se ojačao njihov menadžment i rukovođenje kompanijama. Takođe bismo voleli da podržimo, tamo gde je moguće, direktne strane investicije u zemlji, koji malo zaostaju u poslednjih par godina. I voleli bismo da imamo ulogu u predprivatizacionim i privatizacijskim procesima.

U korporativnom sektoru posebno bismo voleli da se fokusiramo što je više moguće na agro-biznis koja je od strateškog značaja za zemlju.

Zašto su javna preduzeća jedan od prioriteta?

Nisu javna preduzeća prioritet, već razvoj održivih javnih preduzeća. Imamo portfelj od 1,2 milijarde evra u javnom sektoru u Srbiji i kroz taj portfelj želimo da demonstriramo našu podršku vlastima da reformišu ta preduzeća, na primer, po pitanju prilagođavanja cene strukturi troškova kompanije, po pitanju restrukturiranja kompanija, po pitanju poboljšanja kvaliteta usluga i, kao što sam već naglasio po pitanju primene već odobrenih projekata.

Kada je u pitanju finansijski sektor, nameravamo da nastavimo i povećamo podršku i bankama i drugim finansijskim institucijama, poput lizing kompanija na primer, pružajući im pozajmice po glavi stanovnika, poželjno u domaćoj valuti.

U saradnji sa Svetskom Bankom i MMF-om želimo da podržimo Agenciju za osiguranje depozita i da ojačamo njen fond za osiguranje.

Kada je u pitanju razvoj održivog javnog finansiranja, kao što svi znamo, vaša zemlja je trenutno u problemu, jer i dalje postoje značajne infrastruktrurne praznine, ali je mogućnost zaduživanja ograničena. U tom kontekstu, važno je ubrzati primenu postojećih projekata. Ti projekti već imaju obezbeđeno finansiranje S naše strane, mi ćemo selektivno izabrati projekte koji su strateški važni za vlasti, kako bismo ih finansirali i težićemo da mobilišemo kapital iz privatnog sektora kad god je to moguće, da bi se u potpunosti razvila infrastruktura u zemlji, i kada su u pitanju lokalna samouprava i kada je u pitanju energetski sektor.

Šta EBRD radi da podrži zemlje u tranziciji poput Srbije?

Pre svega EBRD, kao što znate, nije banka koja pruža podršku za budžet. Mi finansiramo projekte i fokusiramo se što je više moguće na privatni sektor. Iz mnogobrojnih razloga, naš portfelj u Srbiji iznosi dve i po milijarde evra i uglavnom je namenjen javnom sektoru jer smo u prošlosti prepoznali infrastrukturne praznine koje sam već pomenuo, ali po pitanju broja transakcija, prilično smo fokusirani na privatni sektor. Od 130 transakcija i projekata koje imamo u portfelju, 75 odsto je u privatnom sektoru.

Možemo da uradimo mnogo stvari. Pre svega, pošto smo banka, mi finansiramo projekte, ali smo istovremeno uključeni i u dijalog o stvaranju politika s vlastima i ostalim donosiocima odluka, kako bismo održali tempo procesa reformi. Takođe, pružamo i tehničku pomoć i javnom i privatnom sektoru, a posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, kroz našu grupu za reformu malog biznisa, koja je veoma važna u poboljšanju ne samo korporativnog poslovanja, već i u praksi rukovođenja kompanijama, posebno finansijskim kompanijama.

Možete li nam reći više o efikanosti srpskih vlasti po pitanju realizacije odobrenih projekata?

Kao što sam pomenuo, pitanje slabe primene već odobrenih projekata predstavlja važnu temu. I vlasti i međunarodne finansijske organizacije dele stav da moramo učiniti više kako bismo ubrzali proces primene. Meni se čini da će nova vlada popraviti proces primene i mi smo spremni da sarađujemo u toj oblasti.

Nastavak na B92...