Izvor: RTS, 13.Jul.2018, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta donosi besplatno izdavanje domaćih Dina kartica
Od 17. avgusta banke su dužne da građanima koji imaju tekuće račune besplatno izdaju domaću Dina karticu. Kartice će izdavati po isteku roka važenja stranih debitnih kartica, koje ostaju u upotrebi, ili ako klijenti hoće da ih zadrže.
Nismo navikli da bankari nešto daju besplatno. Ipak, i to je moguće prilikom obaveznog izdavanja Dina kartice. Naravno, upotreba kartica i potrošnja doprinose punjenju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << budžeta pa je podršku domaćoj kartici obilazeći Poštansku štedionicu dao i ministar finansija.
"Kroz ovu karticu se smanjuje provizija šest puta, što je značajno za građane, ali i trgovce i zanatlije jer oni nisu primali kartice upravo zbog skupe provizije", kaže ministar finansija Siniša Mali.
Iako je domaća Dina kartica u upotrebi više od decenije, njena popularnost se tek očekuje. Kako u zemlji tako i u svetu – jer će moći da se koristi na svim bankomatima i prihvatnim mestima gde je to dostupno kineskoj Union pej kartici.
"Ta trka internacionalnih kartičnih sistema da propišu višu međubankarsku naknadu koja je kod nas iznosila prosečno 1,1 – pa do dva ili više procenata, biće konačno ograničena na 0,2 procenta za debitne, odnosno 0,3 procenta za kreditne, biće višestruko smanjena", rekla je Dragana Stanić, direktorka Platnih sistema u NBS.
Manje i provizija i naknada
Ideja Narodne banke je da se smanje provizije trgovcima, a posebno međubankarske nadoknade koje se naplaćuju na prihvatnim mestima.
Pored toga, plaća se i naknada kartičnog sistema koja za domaću karticu za prosečan račun od 1.800 dinara košta 2,16 dinara, dok se kod stranih kartica plaća procentualno od osam do 12 dinara.
"Postoji zakonska regulativa, kako kod nas tako i u EU, koja će dodatno definisati posle 2019. koliko će biti maksimalne te bankarske transakcije za trgovce i mislim da će to još više doprineti bezgotovinskom plaćanju, što je i bio cilj – da se suzbije siva ekonomija", ističe Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke.
Ekonomisti smatraju da će tek sada tržište pokazati da li će strane kartice biti isto vrednovane, budući da sve velike evropske zemlje daju prednost domaćim platnim sistemima i domaćim karticama.
"Kao što je ideja bila dinarizacija, tako je i ovde – veće korišćenje dinarskih domaćih platnih kartica i kreditnih. I smanjenje zavisnosti od inostranih platnih sistema", navodi profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubješić.
Uporedo sa domaćim karticama, očekuje se i oporavak bankarskog tržišta, pri čemu su tome doprinele domaće banke, koje su sve profitabilnije.
.jpg)
