Izvor: B92, 30.Sep.2015, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ćemo ako zafali radnika za "BG na vodi"?
Izgradnja “Beograda na vodi" zaposliće 20.000 radnika. Stručnjaci kažu da će majstora i inženjera biti dovoljno samo jer će se realizacija odvijati u fazama.
Ako bi svi zidari, tesari, armirači i ostali građevinci trebalo odjednom da prionu na posao, morali bismo da uvozimo radnu snagu.
Već gotovo čitavu deceniju, klupe u zanatskim školama su skoro prazne. Ove godine, na sve trogodišnje smerove za građevince u Srbiji upisalo se oko 50 đaka. Tako će generacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja je u klupe sela ovog septembra za tri godine gradilištima moći da ponudi svega sedam zidara, pišu Večernje novosti.
To sigurno nije dovoljno za izgradnju kapitalnih projekata koji se najavljuju u Beogradu, ali je činjenica da je dosta naših majstora u potrazi za poslom otišlo iz Srbije u Rusiju, na Bliski istok i sever Afrike, pa bi otvaranje novih gradilišta, za mnoge od njih bio razlog da kupe povratnu kartu.
“Najviše posla biće za projektante i inženjere, građevinske tehničare, kao i za geologe, montažere, tesare, armirače i betonirce. Biće neophodne i zanatlije koje se bave suvom gradnjom. Ovde će biti primenjena najnovija tehnologija, ali očekujem da će se naši ljudi odlično snaći”, kaže Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.
“Napravili smo dogovor sa komorama u regionu da naša preduzeća zajednički nastupaju na trećim tržištima, kao i u svim zemljama bivše Jugoslavije, tako da bismo eventualni nedostatak radnika mogli i tako da nadomestimo”, kaže on.
Podaci Zavoda za statistiku kažu da je u građevinarstvu zaposleno 110.849 radnika, ali procenjuje se da je oko 70.000 ljudi angažovano "na terenu". Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je oko 11.000 preduzeća registrovano za građevinsku delatnost.
“Nadamo se da će se u Srbiji naći dovoljno radne snage za zidanje "Beograda na vodi"”, naglašava Saša Dimitrijević, sekretar Granskog sindikata građevine "Nezavisnost".
“Građevina je zamajac za sve ostale grane industrije i zato je važno da tu poslovi budu što većeg obima. Čim se gradi, odmah će da oživi i industrija građevinskih materijala, ali i drugi sektori. Prekvalifikacija može da da najbrže rešenje, mada će, ako ovde bude više posla, mnogi naši majstori da se vrate iz Rusije, gde su im uslovi za rad sve teži”, navodi on.
Veliki problem ove industrije je stara radna snaga. Da bi se podmladila, potrebno je upisati više đaka.
Ako bude nedostajalo majstora na gradilištu, najlogičnije je, procenjuje Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole u Beogradu, dobiti ih masovnom prekvalifikacijom, a ne čekati nove generacije, među kojima je interesovanje za ove profile veoma malo.
“Ove školske godine uspeli smo da upišemo sedam zidara, šest armirača, četiri tesara, deset keramičara i osam dekoratera. A mi smo jedna od retkih škola u Srbiji koja školuje ove trogodišnje profile. Država uvek da veće kvote za upis, ali ne uspemo da ih popunimo. Obilazimo celu Srbiju, informišući osnovce o našoj školi, imamo i stipendije za đake”, kaže Radovanovićeva.
Direktorka Građevinske škole kaže da se mnogo više radnika ove struke dobija prekvalifikacijom. Samo njena škola ima od države kvotu za 290 prekvalifikacija godišnje, a isti posao rade i mnogi drugi.
