Izvor: B92, 08.Dec.2014, 11:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta će trgovcu 10 miliona stranica?

Obaveza kompanija da sva poslovna dokumenta drži u papiru, umesto u elektronskoj formi, svake godine nanosi štetu privredi koja se meri milionima evra.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj ističe da jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola evrocenta, a toner jedan evrocent dolazi se do računice da troškovi štampanja 10 miliona stranica svake godine iznose i do 150.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra.

Na ovu brojku potrebno je dodati i troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, ormana, registratora, plaćanje radnika, struje i servisa.

Direktor Sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS Goran Rakić kaže da je ta kompanija za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubila 1,5 miliona evra koje je mogla da utroši na zapošljavanje 230 novih radnika ili isplatu 2.760 prosečnih plata. Pri tom bi, kaže, uplata u budžet za poreze i doprinose bila više od 400.000 evra na ime poreza i doprinosa, naveo je on.

"Ovo je samo na primeru jednog preduzeća. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou Srbije", kaže Rakić.

U regionu i Evropi, samo Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju savremen zakon u ovoj oblasti.

Zato privrednici apeluju da se sa usvajanjem zakona o arhivskoj gradji, kroz zakon o inspekcijskom nadzoru reguliše postupanje inspektora jer se sada dešava da inspektori uprkos postojanju ugovora u elektronskoj formi insistiraju da dokumentaciju pogledaju odštampanu na papiru.

"Pored čuvanja ugovora, faktura, otpremnica i slične dokumentacije, privreda je u obavezi da pet godina čuva fiskalne isečke. Međutim, zbog papira na kojem se štampaju, fiskalni računi blede već posle godinu dana tako da preduzeća uglavnom čuvaju belu traku", navedeno je u biltenu.

Sve kompanije u Srbiji koje zaključuju ugovore, potpisuju fakture, otpremnice ili naloge, u obavezi su da poslovnu dokumentaciju odštampaju i čuvaju u papirnoj formi punih 10 godina, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima koji važi od 1994, iz doba pre nego što je Internet stigao u Srbiju, navodi NALED u najnvijem medijskom biltenu.

Zakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji obavezuje preduzeća da čuvaju dokumetnaciju na papiru, dodaje ova organizacija.

"Predlog zakona o arhivskoj gradji, koji je trebalo da zameni Zakon o kulturnim dobrima i ukine obavezu čuvanja papirologije, Vlada Srbije donela je u januaru 2012. i prosledila Skupštini na usvajanje. Međutim, nakon izbora predlog zakona je povučen iz procedure i nikada nije vraćen. Tekst zakona je dobar i bilo je predviđeno uvođenje elektronskog arhiva, ali sada sve stoji", piše u biltenu.

Nastavak na B92...