Izvor: B92, 27.Jul.2022, 19:32
Šta će biti sa Evropom?
Najnovije smanjenje isporuka ruskog gasa u Evropu osudilo je, čini se, evropsku privredu na tešku zimu.
Razlog je moguća racionalizacija potrošnje tog energenta u teškoj industriji narednih meseci, a preti i recesija, upozoravaju analitičari.
Samo nekoliko dana nakon što su Evropljani osetili olakšanje zbog najave ruskog gasnog diva Gasproma da će nastaviti isporuke gasa Severnim tokom 1, u ponedeljak je usledio novi udarac budući da je objavio da će od srede >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << isporuke ponovo smanjiti. Saopštenje, u kojem Gasprom kao razlog navodi održavanje turbina duž gasovoda, u Evropi je dočekano sa nevericom i osudom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je taj potez, kojim su tokovi prema Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1 smanjeni na tek 20 odsto njegovog kapaciteta, sa ionako niskog nivoa od 40 odsto, kao ravan "gasnom ratu" sa Evropom.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek utvrdio je da je izgovor Gasproma da je održavanje razlog smanjenja snabdevanja "farsa". To stavlja Evropu u nezgodnu situaciju dok se bori sa sve većom inflacijom, ratom u Ukrajini i već problematičnim lancima snabdevanja nakon izbijanja pandemije kovida 19.
Nemačka, najveća evropska ekonomija i tradicionalni motor evropskog rasta, ima poseban razlog za zabrinutost. Uglavnom se oslanja na ruski gas i klizi prema recesiji. Tamošnja vlada je posebno zabrinuta kako će držati upaljena setla tokom zime. Habek je u ponedeljak uveče izjavio kako "je situacija ozbiljna i da je vreme da svi to shvate", tokom intervjua za televizijsku kuću ARD.
Takođe je rekao da Nemačka mora da smanji potrošnju gasa, ističući da "rade na tome". Kazao je kako će u scenariju niskog snabdevanja, isporuke gasa za industriju biti smanjene pre smanjenja domaćinstvima ili ključnoj infrastrukturi kao što su bolnice.
"Naravno da postoji velika briga, koju takođe delim, da se to može dogoditi. Tada određeni proizvodni lanci u Nemačkoj ili Evropi jednostavno više ne bi prerađivali. To moramo izbeći svom snagom koju imamo", kazao je.
Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani, pak, upozorio je u sredu da je Italija suočena s potencijalnim krahom snabdevanja gasom do kraja predstojeće zime ako Rusija u potpunosti prekine isporuku. Na novinskoj konferenciji izjavio je da ako isporuke budu zaustavljene početkom zime, zemlja ima dovoljno gasa samo do februara.
Budući da je Rusija pod nizom međunarodnih sankcija koje su joj nametnute zbog napada na Ukrajinu, gas je oružje koje može koristiti protiv Evrope, piše Index. Evropa je iz Rusije ranije primala oko 45 odsto svog godišnjeg snabdevanja i iako očajnički pokušava da nađe alternative, poput američkog tečnog prirodnog gasa, ne može dovoljno brzo zameniti ruske ugljovodonike.
Ako se situacija dramatično ne promeni, analitičari Evropi predviđaju tešku zimu. Ekonomisti Džej-Pi Morgana su u sredu objavili da bi preteća gasna kriza, zajedno sa obnovljenim italijanskim političkim problemima, mogla gurnuti evrozonu u recesiju.
Predviđaju da će u trećem tromesečju rast privrede evrozone usporiti na svega 0,5 odsto godišnje, a u četvrtom ove i prvom tromesečju iduće zabeležiti pad od 0,5 odsto. Dva uzastopna tromesečja pada BDP-a tradicionalno označavaju recesiju.
"Naša nova projekcija pretpostavlja cenu gasa od 150 evra za MWh", kažu ekonomisti Džej-Pi Morgana. Trenutno se cene kreću iznad 200 evra za MWh. Nešto ranije, slično je objavio i S&P.
"Visoki troškovi energije guraju zapadnu Evropu prema recesiji", navodi se u izveštaju S&P Global market intelidžensa.
"Naša julska prognoza već uključuje blaga smanjenja realnog BDP-a u drugom tromesečju u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji i Holandiji. Budući da je inflacija u uzlaznom trendu, ventralne banke pojačavaju tempo zaoštravanja monetarne politike. Iako bi oporavak turizma i potrošačkih usluga mogao pružiti regiji blagu podršku u letnom tromesečju, u četvrtom kvartalu verovatno će doći do novog zastoja s obzirom na nepouzdano snabdevanje energijom", dodaje se u saopštenju.
Izuzetno visoke cene prirodnog gasa i električne energije naštetiće industrijskoj konkurentnosti u Nemačkoj i drugim proizvodnim centrima. S&P je upozorio da će se destruktivni rat Rusije i Ukrajine verojatno odužiti tokom 2022. godine, narušavajući poverenje potrošača i kompanija širom Evrope.
Stoga predviđaju usporavanje rasta realnog BDP-a u evrozoni sa 5,4 odsto u 2021, na 2,5 odsto u 2022. i na 1,2 odsto u 2023, nakon čega bi 2024. trebalo da ubrza na dva odsto.
Vlade EU složile su se u utorak da ograniče potrošnju prirodnog gasa tokom predstojeće zime u pokušaju da se zaštite od daljih smanjenja snabdevanja iz Rusije, a ministri energetike Unije odobrili su nacrt uredbe čiji je cilj smanjenje potražnje za gasom za 15 odsto tokom jeseni i do proleća iduće godine.
Hoće li se uštede gasa moći postići, ostaje za videti, a članice EU nisu jedinstvene u gledišrima po pitanju racionalizacije korišćenja gasa, prenosi Index.
"Smanjenje potrošnje može učiniti puno. U osnovi, u Evropi postoji velika potražnja za prirodnim gasom, a posebno za tečnim prirodnim gasom (LNG). Racionalizacija, koje će posebno uticati na energetski intenzivne industrije poput proizvođača automobila, hemijskih firmi i rudarenja kriptovaluta, ne može se isključiti", rekao je Sajmon Taker, globalni rukovodilac energetike, komunalija i resursa u Infosis konsaltingu (Infosys Consulting), u komentarima poslatim e-poštom u utorak.
"Zemlje EU i Ujedinjeno Kraljevstvo moraju učiniti sve što mogu da popune skladišta gasa pre nego što nastupi zima, a to znači da se traže svi mogući načini za smanjenje potrošnje energije i poboljšanje snabdevanja. Već svedočimo velikom porastu isporuka LNG-a s Bliskog istoka i iz Severne Amerike. Ali zemlje moraju ubrzati modernizaciju sopstvene infrastrukture. Masovna implementacija domaćih energetskih alternativa s niskim udelom ugljenika kao što su mini nuklearni reaktori i obnovljivi izvori energije nije samo 'poželjna', to je imperativ ako želimo da iz ove krize izađemo jači", navodi Taker.
Budući da će takav program modernizacije infrastrukture vjerojatno potrajati, Europa će vjerojatno osjetiti veće ekonomske probleme u bliskoj budućnosti.
Ovo su procenili su ekonomisti i analitičari Sitija u belešci od utorka, s tim da bi eventualna odluka Rusije da prekine dotok gasa verovatno za "posledicu imala klizanje Evrope u dublju recesiju".
"Budući da se planovi za racionalizaciju potrošnje energije za zimu usaglašavaju, očekujemo da će stroži finansijski uslovi u Evropi izazvati mnogo goru reakciju u realnoj ekonomiji, s obzirom na stanje štednje, zaduženost domaćinstava i bilanse kompanija. Zima kuca na vrata Evrope", zaključio je Siti.
Postoji, naravno, šansa da Rusija ponovo pojača svoje gasne tokove prema Evropi nakon što se završi najavljeno održavanje druge turbine na gasovodu Severni tok 1.
"Pomalo zbunjuje hoće li ovo biti kratkotrajno ograničenje snabdevanja dok se popravljena turbina vrati u funkciju ili se papirologija nikada neće sasvim rešiti, a mi se moramo pomiriti sa samo 20 odsto snabdevanja kroz duže vreme", naveli su analitičari Dojče banke na čelu s Džimom Reidom u svojoj belešci klijentima, dodajući da Rusija verovatno traži jasnije garancije o budućim izuzećima od sankcija za održavanje Severnog toka 1 i povezana pitanja.
"To će verovatno biti teško postići i Rusi će to znati. Čini se da će ruska politika ovde zasad imati kontrolu", rekli su.
Analitičari su verovali da bi Nemačka, s 40 odsto iskorišćenosti kapaciteta gasovoda, mogla preživeti zimu čak i ako bude potrebna blaža racionalizacija. "Na 20 odsto verojatno bi vam bila potrebana određena značajna racionalizovanja, osim ako se ne smanji izvoz gasa, što bi bila politički vrlo delikatna stvar", kazali su analitičari.
U međuvremenu, potencijalno nametnuto smanjenje potrošnje od 15 odsto o kojem su se upravo dogovorile sve države članice EU, moglo bi biti teško sprovodljivo u stvarnosti. "Očekujte puno izuzeća i kompromisa", poručili su.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
