Izvor: Politika, 24.Sep.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta Vojvodini znači posedovanje javnih dobara
Osim političke koristi, na osnovu dobijene imovine pokrajina može da podiže kredite i direktno evropskim fondovima podnosi zahteve za finansiranje, kažu stručnjaci
U Nemačkoj i Velikoj Britaniji maksimalno je privatizovano upravljanje i vlasništvo nad infrastrukturom. Nemačkom železnicom gazduje „Dojče ban”, privatno akcionarsko društvo čije akcije može da kupi svako ko poželi, ali uprkos tome, besprekorno funkcioniše. Velika Britanija je otišla mnogo dalje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tome, pa je privatizovala i vodosnabdevanje što nijedna država u Evropi nije učinila.
Sa druge strane, u Austriji postoje svi oblici svojine: savezni, pokrajinski, opštinski i privatni, ali to nikako ne utiče na tehničko funkcionisanje sistema železnice, pa putnici istu uslugu dobijaju i na privatnom i na državnom delu pruge.
Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta i rektor Univerziteta Union, kaže da su putevi i pruge u Evropi uglavnom podeljeni između različitih nivoa vlasti. Najvažniji putevi su državna svojina, manje važni su pokrajinsko, odnosno lokalno vlasništvo, ako nisu privatizovani.
– Teško je porediti se s nekim jer nigde u Evropi ne postoji međustatus pokrajine. Uglavnom je to drugi oblik organizovanja koji je bliži našim bivšim republikama. Nemačka je zapravo savez država iako se kod nas to prevodi kao pokrajina. Srpska pokrajina je, pak, nešto između lokalne samouprave i države. Prava je muka naći meru po kojoj treba preneti svojinu na pokrajinu da ona ne dobije obeležje državnosti, a da sa druge strane ne dobije premalo i da se ne izjednači sa nekom opštinom. Mislim da je to specifičnost koja je sama po sebi teškoća kod ovakvog odmeravanja – navodi Stefanović.
Zahtev Vojvođana da osim putevima drugog reda, kanalima i zgradama, koje su predmet sukcesije (što im je udovoljeno prihvatanjem amandmana), upravljaju i velikim sistemima, kao što su „Telekom” ili pošta, prema mišljenju ovog profesora, znači da im država prepusti, odnosno pokloni udele i akcije u tim velikim sistemima.
– Ne znam zašto bi to država radila. Sve su to bila javna preduzeća, čiji je osnivač bila država i ona je zadržala akcije, odnosno udele. Vojvodina nije učestvovala u sticanju tih akcija. Tamo gde je bila osnivač javih preduzeća treba da zadrži udele i ništa više – objašnjava naš sagovornik.
Kod pozivanja Vojvođana na nekadašnja ulaganja, kaže on, treba biti izuzetno oprezan. To ima smisla ako je iz budžeta pokrajine u skorije vreme ulagano u rekonstrukciju puteva i pruga. Na osnovu toga, mogu izvući neka prava.
Ali, nikako se ne mogu pozivati na ulaganja iz 1918. godine, jer kako naglašava Stefanović, putevi i pruge su dobra koja se amortizuju. Tako da na mestu na kome je bio stari put sada postoji potpuno novi, u koji je neko uložio i nadoknadio prvobitnu vrednost. Moguće je da od te prvobitne vrednosti ništa nije ostalo.
– Konačno opredeljenje zavisi od stava države da li ona vlasništvo na nekom dobru hoće da prepusti nekome drugom ili neće. Da li želi da drži ekskluzivno ovlašćenje za sebe ili će to da prepusti pokrajini. Bez obzira na ulaganja, odlučujuća je volja, odnosno koncepcija, kako je zamišljen prenos svojine i do kog stepena bi se išlo. Možda će se ići dalje, ali u nekom sledećem trenutku – zaključuje Stefanović.
Šta za Vojvodinu znači posedovanje puteva, pruge ili kanala?
Osim evidentne političke koristi, sticanjem vlasništva pojedinim dobrima pokrajina dobija pravo da raspolaže i upravlja njima kako hoće, bez pitanja Republike, odgovara Stefanović.
To praktično znači da Vojvodina može da rekonstruiše prugu ili put bez ičijeg pitanja. Može da zameni sve loše pruge i postavi brze, da ukine pojedine pravce i uvede nove.
– Sa ekonomskog aspekta pokrajina bi mogla da se samostalno zadužuje i podiže kredite, kao i da konkuriše za sredstva iz fondova Evropske unije. To bi moglo da bude korisno jer bi više sredstava pribavila i direktno podnela zahtev, bez traženja bilo čijeg odobrenja. Ako se pred fondovima EU pojavi Srbija, verovatno bi se postavljalo pitanje da li dati pare na sever ili jug, gde su lošije pruge i putevi, radi ravnomernog razvoja – objašnjava profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Marijana Avakumović
-------------------------------------------------------------------------------
Vojvodina nije donela „u miraz” puteve i pruge
Branislav Ristivojević, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije,negirao je tvrdnje Nenada Čanka da je Vojvodina, „kao miraz u zajedničku državu Južnih Slovena unela hiljade kilometara pruga i puteva”.„Tvrdnja da je Vojvodina 1918. godine imala hiljade kilometara puteva i pruga, a danas ih nema, je najobičnija laž”, rekao je Ristivojević u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima i dodao da je te godine Vojvodina, koja je bila u sastavu Austrougarske, nije ni postojala.
Ristivojević je istakao da su tadašnji putevi i pruge bili u vlasništvu Austrougarske, a ne Vojvodine.
On je negirao i da je Vojvodina „u miraz” zajedničkoj državi donela fabrike konzervi, čokolade, pivare, mlekare..., što se, takođe, pominjalo u skupštinskoj raspravi.„Sve te fabrike su postojale 1918. godine, ali tada nisu bile u javnom vlasništvu, ni Austrougarske ni Vojvodine, već u privatnom vlasništvu, a one su prvi put došle u javno vlasništvo 1946. godine, kada su nacionalizovane”, naveo je Ristivojević.
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak u u Skupštini Srbije je energično branio stav da Vojvodini treba da pripadne deo imovine koji se nalazi na njenoj teritoriji, tvrdeći da je ta pokrajina kao miraz u zajedničku državu Južnih Slovena unela hiljade kilometara pruga i puteva, fabrike čokolade, pića, konzervi i piva.
Čanak je za skupštinskom govornicom naveo da su Vojvođani u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine uneli 4.700 kilometara izgrađene putne mreže, 2.200 kilometara pruga, više od 100.000 putničkih i teretnih vagona, 902 kilometra plovnih puteva, reka i kanala.
Vojvodina je, kako tvrdi Čanak, u miraz, između ostalog, donela i 12 fabrika čokolada, 27 fabrika pića, osam pivara, pet fabrika konzervi i 11 mlekara.
objavljeno: 25.09.2011.
