Izvor: B92, 07.Nov.2015, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta Srbiju vuče u nova zaduživanja?
Analize međunarodnih institucija hvale budžetsku štednju u Srbiji ali istovremeno upozoravaju na opasnost od rasta javnog duga.
S obzirom na to da je Vlada fiskalnom konsolidacijom uspela da smanji deficit, ostaje pitanje šta Srbiju vuče u nova zaduživanja.
U poslednje tromesečje ove godine Srbija je ušla sa dugom od 2.881,6 milijardi dinara što čini čak 72,4% bruto domaćeg proizvoda. Procenjuje se da će ovaj dug svih nas kao građana ove države rasti ako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se ne dovrše sve sa MMFdogovorene reforme.
“Pošto je budžetski deficit u okviru u kome jeste ali su sada na redu upravo te strukturne reforme. To je nešto što su i prethodne vlade imale u aranžmanima pa su uglavnom odlagale to jer je nepopularno i to je ono što je konflikt u ekonomskoj politici između zdrave ekonomije i pragmatične politike”, kaže Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.
Podaci Uprave za javni dug pokazuju da se među kreditima za koje garantuje država i dalje nalaze tradicionalni dužnici - Srbijagas i Železnice. Železnice su najviše odmakle u procesu reforme ali još nisu na cilju.
“Niko nije očekivao da će Železnice ići ovim tepom i planiranoj dinamici kako idu i idu kako treba”, kaže ministarka Zorana Mihajlović.
Veliki sistemi nisu jedini problem. Javnih gubitaša je u prošloj godini bilo čak 140 a napravili su skoro polovinu ukupnih gubitaka domaće privrede.
“Nije moguće ići dalje, nastaviti sa jednom održivom politikom javnih finansija ukoliko ne rešite pitanje javnih preduzeća. Zato što oni ne omogućavaju prostor za dolazak drugih igrača koji bi postavili tržišnu utakmicu na mnogo bolje osnove i sa druge strane kako bi imali javna preduzeća koja bi vraćala nešto u budžet a ne samo uzimala iz budžeta”, kaže ekonomista Vladimir Krulj.
Krulj podseća da bi povećanje efikasnosti javnih preduzeća podiglo i privredni rast i dovelo do godinama iščekivanog trenda smanjenja javnog duga u BDP-u Srbije.
