Izvor: RTS, 23.Okt.2019, 19:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko tržište spremno za ruskog kupca
Srbija i Rusija trguju hranom vrednom 350 miliona dolara, a očekuje se da razmena uskoro bude pola milijarde. Suficit od 280 miliona dolara je na našoj strani. Na Rusko-srpskom agrobiznis forumu čulo se i da bi uskoro trebalo da stignu ruski investitori koji bi u Srbiji proizvodili za treća tržišta, pre svih evropsko i tursko sa kojima Srbija ima sporazume.
Evropske sankcije Rusiji povećale su srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izvoz hrane u tu zemlju, ali su i naterale Ruse da povećaju proizvodnju i postanu osetljivi na nedozvoljeno predstavljanje evropske robe kao srpske.
Nadležni kažu da je dosta urađeno na sprečavanju zloupotreba, te da su ispunjeni uslovi za promenu uredbe koja dozvoljava izvoz samo velikim igračima.
Tražiće od Rusa da se limit za hladnjače sa 500 tona voća smanji na 200, jer su poljoprivrednici to označili kao glavni razlog za manji izvoz.
"Prethodnih godinu dana imamo rast izvoza od osam odsto prehrambenih proizvoda u Rusiju. Tako da sva sumnja da dolazi do pada razmene i pada našeg izvoza ne stoje", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Prema njegovim rečima, 130 ih je u sektoru voća, a nešto više od dvadeset u sektoru povrća.
Sada će se, kaže, liberalizovati uslovi i korigovati uredba.
"S druge strane, mi smo deo jedinstvenog elektronskog sistema za slanje pošiljki. Sve što u Srbiji fitosanitarna inspekcija pregleda svaka pošiljka koja ode, biće apsolutno kao da su je ruske kolege pregledale", kaže Nedimović.
Rusi zainteresovani za ulaganje u semenske kompanije
Do sada su u Srbiju, privučeni otvorenim ruskim tržištem, dolazili evropski investitori. Najave su da bi taj proces mogao da krene i u suprotnom smeru. Ruski privrednici zainteresovani su za ulaganje u srpske semenske kompanije, u poljoprivrednu mehanizaciju i preradu.
Andrej Hripunov iz Trgovinskog predstavništva Rusije i Srbije smatra da je veoma bitno da se napravi veći stepen saradnje, da se naprave zajednička preduzeća u Srbiji.
"Mesto poljoprivrede mora da bude jedno od vrlo bitnih u ovom sistemu. Mi znamo da u Srbiji postoji 13 ekonomskih slobodnih zona, gde postoje povlastice o oporezivanju", rekao je Hripunov.
Napominje da ne postoji razlog zašto hrana ne bi bila dobrodošla u EU ako je konkurentna, kvalitetna, zdrava, ako se proizvodi u Srbiji.
"Ja ne mogu da govorim u ime EU, ali vidim da evropske kompanije kao recimo 'Gorenje', kao italijanske kompanije koje proizvode konfekciju i više tih primera koji prave robu u Srbiji i onda je isporučuju na tržište Rusije. Zašto ni mogu, a mi ne možemo", kaže Hripunv.
Rakija i sir za ruskog kupca
Iako se zna da ruski kupac voli žestoka pića, do sada gotovo nije imao dodira sa srpskim rakijama, koje su sa visokokvalitetnim sirevima na listi za izvoz bez carina i bez kvota u Evroazijsku ekonomsku uniju. Srpski privredni poslenici kažu da su spremili strategiju za osvajanje kupaca.
"Degustacijama, organizacijom, učešćem na sajmovima upoznavanje sa novim distributerima. Kvalitet je kvalitet i mora da se prepozna tako da očekujem da će posle izvesnog vremena taj naš specifičan brend naći svoju poziciju na ruskim policama", kaže Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Moskvi.
Za bolji plasman srpske robe na rusko tržište kao i za usvajanje tamošnjih standarda proizvodnje, pomogao je projekat Ujedinjenih nacija. Finansirali su učešće pedesetak srpskih kompanija na pet ruskih sajmova, posle kojih su sklopljeni poslovi vredni 46 miliona evra.
.jpg)
