Izvor: B92, 03.Nov.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko selo se vraća u 19. vek
Beograd -- U Srbiji ima 4.600 sela, a na putu izumiranja je svako četvrto. Naime, u 1.961 selu ne živi niko, dok u 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina.
Poslednja istraživanja pokazuju da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati 1.200 sela.
Takođe, prema istraživanjima, za pola veka - od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove naše zemlje prešlo je osam miliona ljudi, dok je u svetu za takav proces potrebno od 120 do 150 godina.
Branislav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, koji je uradio poslednje veliko istraživanje vezano za domaća sela, kaže da će nestanak stanovništva u selima Srbije dovesti do promene biodiverziteta na velikom prostoru, pre svega na istoku i jugoistoku Srbije.
Manje od 45 odsto seoskog stanovništva
Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja, kaže za Danas da u selima u našoj zemlji u ovom trenutku živi manje od 45 odsto stanovništva, dok bi za jednu državu koja planira da živi od poljoprivrede u ovim naseljima trebalo da živi oko 70 odsto stanovništva. "Nekada su na udaru bila pogranična sela koja su bila predodređena za odumiranje, jer su bila nastanjivana kako bi odbranila državu u vreme turske okupacije. Međutim, sada su na udaru i sela u centralnoj Srbiji, koja su nekada imala veliki broj stanovnika", ukazuje Nikitović.
"U nekada kultivisanim i uređenim atarima već je jednim delom ovladala divljina, a stara napuštena sela vratiće se u period od pre 200 i više godina, kada su to bila naselja u nastajanju, kada su ljudi krčili šume da bi podigli kuće. Nažalost, mnoga od ovih sela imaju manje stanovništva nego što su imali i u 19. veku. Prema tome, seoska okolina se u 21. veku vraća na prapočetak", naglašava Gulan.
Prema njegovim rečima, jedna od manifestacija nestajanja naselja jesu i napuštene kuće, kojih je prema popisu iz 2002. godine u selima bilo blizu 50.000. Gulan kaže da "ako se ovome doda i 145.000 tada popisanih kuća, koje su označene kao 'privremeno nenastanjene' to znači da u selima Srbije danas ima oko 200.000 stambenih objekata u kojima se ne živi"-
"Ako pretpostavimo da je svaka kuća pogodna za život četvoročlanog domaćinstva, zaključaj je da praznim kućama u selima nedostaje ni manje, ni više nego blizu 800.000 žitelja", napominje Gulan. On dodaje da su indikativni i podaci o broju neženja i neudatih među stanovništvom srpskih sela. Naime, procene su da ima oko 260.000 muškaraca koji su u petoj deceniji života, a da nisu zasnovali porodicu.
On ističe da prema procenama u Srbiji ima oko 40.000 napuštenih seoskih imanja i okućnica, a najviše ih je u južnoj Srbiji, na području Kuršumlije gde na jednom kvadratnom kilometru živi samo deset stanovnika.
"Cena napuštenih kuća i imanja koja se nude na prodaju najčešće ne prelazi 10.000 evra. U Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća koje se prodaju za 1.000 do 5.000 evra. I dok je u Evropi primetan trend povratka ljudi na selo, u Srbiji bi ipak svi radije da žive u gradu. Pa još ako je Beograd. U njemu danas živi gotovo trećina stanovništva Srbije", zaključuje Gulan.
- U Srbiji ima 4.600 sela
- U 86 odsto njih beleži se pad broja stanovnika
- 702 naselja u Srbiji ima manje od 100 stanovnika
- U selima ima 50.000 napuštenih kuća
- Na još 145.000 kuća u Srbiji piše privremeno nenastanjeno
- U njima je 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su se približili 50. godini a nisu zasnovali porodice
Da razloga za napuštanje sela ima potvrđuje i poslednje istraživanje o socijalnoj isključenosti u ruralnim oblastima Srbije, koje je u 1.621 domaćinstvu u 203 sela sprovela nevladina organizacija Sekons.
Rezultati pokazuju da se više od 38 odsto seoskih domaćinstava u našoj zemlji suočava sa finansijskim siromaštvom, 37,8 odsto nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe, dok se 4,8 odsto stanovništva suočava sa finansijskim siromaštvom, materijalnom uskraćenošću i lošim uslovima života u naselju.
Najnepovoljnija situacija vlada u selima u jugoistočnoj Srbiji, gde je siromašno čak 43,1 odsto stanovništva, dok se u Vojvodini sa ovim problemom suočava 22,1 odsto. Ovim su najčešće pogođena deca uzrasta do 14 godina, poljoprivredna i samačka domaćinstva.
Studija pokazuje da, kada je reč o zapošljavanju, najveće teškoće imaju osobe niskog obrazovanja, žene i mladi, s tim što je više od polovine ispitanika starih 15 i više godina bez kvalifikacije, dok je 44 odsto ispitanika zbog nedostatka motivacije napustilo školovanje pre završetka srednje škole.
