Izvor: B92, 08.Nov.2011, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko đubre "teško" 350 mil. EUR
Beograd -- Đubre u Srbiji još nije postalo "zlato".
Naizgled laka računica "pare prave đubre i đubre pravi pare" po kojoj žive ozbiljna tržišta komunalnog otpada u svetu, od nas je daleko.
Ali, potencijal imamo, i to potvrđuju brojevi: svaki stanovnik ove zemlje napravi u proseku skoro kilogram đubreta dnevno. Na srpskom selu prosek je nešto manji - oko 700 grama.
Cela Srbija je prošle godine napravila dva miliona i 650.000 tona komunalnog otpada (kućnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smeća). Nešto više od ranijih godina.
UČIMO NA EVROPSKIM GREŠKAMA
U Srbiji se reciklira svega sedam do osam odsto komunalnog otpada (staklo, drvo, plastika i metal), što je deset puta manje nego u zemljama EU. "Razvijenim zemljama EU trebalo je 10-20 godina da shvate da biodegradibilni otpad (hrana, baštenski otpad...) ne treba da ide na deponije, jer ga je moguće preraditi u organsko đubrivo ili na drugi način", objašnjava Anđelka Mihajlov.
Prema nekim optimističnim procenama, srpsko tržište sekundarnih sirovina vredi 350 miliona evra, računajući tu i industrijski otpad.
Do akcije ”Očistimo Srbiju” 40 odsto smeća završavalo je na divljim deponijama, od kojih i danas ponegde u Srbiji izbijaju epidemije zaraznih bolesti.
Ali, ni zvanične, legalne deponije kojih ima 164 na celoj teritoriji republike nisu u boljem stanju od divljih. Svi veći gradovi uključujući i prestonicu, imaju deponije decenijama stare koje su daleko od ekoloških standarda.
"Postojeće deponije su u katastrofalnom stanju. Sve te deponije moći ćemo da zatvorimo i saniramo kada budu otvoreni novi regionalni centri za upravljanje otpadom sa pripadajućim sanitarnim deponijama. Zasad su to: Duboko, Lapovo, Kikinda, Jagodina, Pirot, Vranje. Do 2014. treba da otvorimo 12 regionalnih centara, a do 2019. svih 26", priznaje Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine.
S druge strane, profesorka Anđelka Mihajlov, bivša ministarka ekologije, kaže da smo godine izgubili radeći pogrešno, misleći da deponija i kamion koji prevozi đubre na deponiju znače sistem upravljanja otpadom.
"Na deponiju ide samo ono što se ne može na drugi način iskoristiti, reciklirati. Pre toga je važno upravljanje otpadom u svim fazama. Sistem sakupljanja, reciklaže, korišćenja otpadnih tokova, energetska potrošnja, pa tek onda deponija", kaže ona.
Jedna smo od poslednjih zemalja Evrope u kojoj ne postoji tržište komunalnim otpadom.
