Izvor: B92, 11.Jul.2011, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski radnici su robovi
Beograd -- Drugi mogu ono što mi ne smemo ili nećemo. U ovom slučaju Hrvati.
Ministarstvo Hrvatske, naime, odbilo je zahtev Misije MMF-a, čija pomoć joj treba isto koliko i nama, da konkurentnost hrvatske privrede poveća kroz snižavanje cene rada.
Drugim rečima jasno su stavili do znanja da budućnost hrvatske ekonomije ne vide u privlačenju stranih investora, pa i domaćih, samo jeftinom radnom snagom već će to, kako tvrde, postići smanjivanjem različitih prepreka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << s kojima se oni koji hoće da ulažu u Hrvatsku suočavaju, povećanjem efikasnosti javne uprave, ograničavanjem državne potroške i ukupnim poboljšanjem preduzetničke investicione klime.
Dosta je bilo
Da krivica zbog jeftine radne snage u Srbije nije samo u zahtevima biznismena nedavno je potvrdio i Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik koji je poručio da je Srbija dosta bila zemlja jeftine radne snage i da strane investitore treba privući kroz urđeni imovinski i građevinski sektor a ne samo sa slabo plaćenim i nezadovoljnim radnicima. Srbija ne sme da dozvoli da joj dugoročno jedini adut bude jeftina radna snaga, jer to onda znači da će imati malo plaćene i nezadovoljne radnike. To je zamka u koju se može upasti u želji da što više investitora dođe u zemlju. Njih treba da privuče ukupan ambijent što znači i uređen imovinski i građevinski sektor, istakao je Grujić.
Dakle učiniće sve ono o čemu mi već godinama pričama da treba uraditi kako bi strani investitori počeli više da dolaze a pri tom će zadržati cenu radne snage koja je, uzgred budi rečeno, sada tri puta veća veća od naše. Jer srpski minimalac od 180 evra, a on je tek stupio na snagu, je tri puta manji od hrvatskog.
Ako su tačni podaci koje je iznela Ranka Savić, predsednica ASNS, da trenutno u Srbiji čak 600.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu koja je manja od 180 evra onda , a reč je o trećini od ukupnog broja zaposlenih u ovoj državi, ni MMF nema šta više da traži od nas.
Naime, manje od ovoga što trećina radnika i to većinom oni koji jedini proizvode nešto što se može prodati i unovčiti se ne može dati s obzirom da se za taj novac može u Srbiji preživeti samo jedna nedelja a za ostale tri u mesecu ne ostaje ništa.
Koliko su srpski radnici i danas jeftina radna snaga avakako potrvđuje i podatak da plate zaposlenih u Gorenju u Sloveniji su oko tri puta veće od primanja radnika u Valjevu iako svi rade za istog gazdu.
Ako tome dodamo da je država Srbije iz budžeta odnosno od novca svih građana dala čak i subvenciji za svako radno mesto gazdi Gorenja onda nije ni čudo što on zadovoljno trlja ruke jer za tako malo para koliko on ulaže u srpskog radnika niko mu ne bi radio a kamoli donosio profit.
"Srpski radnici su danas zaista robovi. Pogoto oni u proizvodnji koji rade za male pare više od normalnog radnog vremena, bez prava na godišnjim odmor i pauze. Država je svojim nečinjenjem dozvolila da se naši radnici pretvore u roblje i zato nije ni čudo što su oni danas nezainteresovani da bilo što promene , da se udruže i sami sebe zaštite”, ističe Ranka Savić.
"Oni su jednostavno izgubili i svest i želju da se bori već su se jednostavno pomirili sa tim da budu jeftina najamna radna snaga pritisnuti surovom istinom da na evidenciji nezaposlenih ima dovoljno onih koji bi radili i za 180 evra. Došlo se dotle da se i sa mizernim parama čuva radno mesto jer su šanse za novo male”, smatra ona.
No, čak i kada bi strani investori, koje prethodnih godina stalno pozivamo da dođu u Srbiju jer je ovde jeftina i kvalitetna radna snaga što predstavlja komparativnu prednost naše države, bili "široke ruke” i odlučili da umesto 180 evra mesečno koje moraju da isplate svakom srpskom radniku daju duplo veću platu, on čak ni onda ne bi mogao da pokrije srpsku potrošačku korpu.
Pokrio ne bi ali bi svakako lakše disao jer bi znao da će na kraju meseca imati , uz manja odricanja, dovoljno novca da pokrije izdatke i kupi najpotrebnije namirnice za sebe i svoju porodicu.
To, s druge strane, opet investitore ne bi mnogo koštalo jer bi računica pokazala da srpskom radniku daju isto onoliko koliko bi davali recimo poljskom, češkom, slovačkom pa eto i hrvatskom.
Kako je vlasti, ne samo ovoj već i onima pre nje, bilo mnogo lakše da disciplinuju radnike i da im nad glavom "obese” stalnu opasnost od gubljenja i tog i tako malog plaćenog posla nego da se lati uređenja sopstvenog dvorišta bude li MMF tražio od Srbije da se dodatno snizi i ovako mala cena radne snage mi takvu ponudu nećemo kao Hrvati moći odbiti.
U suprotnom ostaćemo i bez ovo malo stranih investitora koji poslednjih godinu dana zalaze na ove prostore privučeni državnim subvencijama koje se daju za svakog radnika odnosno svako otvoreno radno mesto i bez neophodne pomoći MMF-a a takav luksuz u ovolikoj bedi sebi ne smemo da dozvolimo.
Dakle, i dalje će Srbija biti zemlja jeftine radne snage a to opet jedini mamac za strane i domaće investire koji nemaju razloga da odbiju ponudu kojom država časti. Gde su tu radnici i njihova prava mislićemo sutra.
