Izvor: Glas javnosti, 13.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski putevi kao Skadar na Bojani
BEOGRAD - Izgradnja putne infrastrukture bila je među vodećim ciljevima svake vlasti od petooktobarskih promena 2000. godine, ali za sve to vreme nijedan od strateški važnih projekata nije završen. Zbog toga domaće saobraćajnice podsećaju na Skadar na Bojani. Glavno mesto nesumnjivo zauzima Koridor 10, koji, budući da čini deo panevropskog putnog pravca koji povezuje zapadnu Evropu sa Istokom, Srbiji može doneti znatno veći protok vozila i s njima skopčane velike prihode od putarine >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i pratećih delatnosti. Stručnjaci su podeljeni u oceni najnovijih izjava ministara o ulaganju čak pet milijardi evra u infrastrukturu. Srbija, prema jednima, teško da može da podnese toliki trošak, pa ovakve objave podsećaju na predizborne kampanje i obećanja bez realnog utemeljenja, dok drugi tvrde da je najskuplje da se ništa ne radi.
I najnovija vlada, kao i sve pre nje, stavila je naglasak na puteve i to upravo na Koridor 10, što je promena u odnosu na vreme kada je ministar infrastrukture bio Velimir Ilić, kome je glavna preokupacija bio autoput Horgoš - Požega, sada državni projekat broj dva.
NJegov naslednik u resoru, Milutin Mrkonjić, poručio je kako će u narednih pet godina Srbija u saobraćajnu infrastrukturu uložiti pet milijardi evra, što je ambiciozan cilj, s obzirom na ekonomske kapacitete naše zemlje. Mrkonjić nije objasnio gde će naći toliki novac, osim da mu je ministar ekonomije Mlađan Dinkić obećao da će ta sredstva biti obezbeđena.
ZA POČETAK PAUZA DO MARTA?
Čini se da je projekat broj dva, autoput Horgoš - Požega, konačno propao, bar što se tiče izgradnje putem koncesije. Prema rečima Mrkonjića, do 1. septembra bi trebalo da bude rešeno sve u vezi sa ugovorom, s tim što se do 23. avgusta očekuje da će koncesionar dostaviti svoj predlog raskida. Dinkić je naveo da bi sporazumni raskid omogućio da odmah krene izgradnja deonice od granice sa Mađarskom do Novog Sada. On se ovde ne slaže sa Mrkonjićem, koji tvrdi da radovi na autoputu ne mogu da počnu pre marta 2009. godine zbog pripreme dokumentacije. Uz to, pitanje je i kako će Dinkić reagovati na Mrkonjićevu najavu da će sve putne poslove dobijati domaće firme, što će biti ne samo suprotno pravilima tenderske procedure, već će naići i na otpor inostranih putara koji rade u Srbiji.
Sam Dinkić je najavio da će kao izvor novca poslužiti krediti, donacije Evropske unije i privatizacioni prihodi. Koliko će to biti dovoljno ostaje da se vidi, naročito ako se uzme u obzir da bar dosad EU nije bila preterano voljna da Srbiji omogući napredak u integracijama koji bi joj otvorio vrata pretpristupnim fondovima, kao i da privatizacija velikih preduzeća ide slabo. Međutim, Dinkić je izjavio da će u septembru imati sastanke sa predstavnicima Svetske banke, kako bi do kraja godine ugovorio kredit za finansiranje dela radova na Koridoru 10, koji bi trebalo da koštaju ukupno oko 1,7 milijardi evra.
Ostatak sredstava pribaviće se kreditom Evropske investicione banke, neutrošenim privatizacionim prihodima od oko 250 miliona evra, kreditima komercijalnih banaka i u manjem delu emitovanjem državnih obveznica. Zanimljivo je da ministar ni rečju nije pomenuo „Helenik plan“, odnosno oko 100 miliona evra koje je Grčka odavno obećala za izgradnju deonice Koridora 10 od Niša ka makedonskoj granici.
Ipak, ukoliko bi država zaista obezbedila ovaj novac to bi trebalo da bude dovoljno da se konačno izgrade nedostajuće deonice do Makedonije i do Dimitrovgrada na bugarskoj granici, da se uradi druga traka od Horgoša do Novog Sada i da se dovrši obilaznica oko Beograda. Ekonomista Boško Mijatović naglasio je da najavljena ogromna ulaganja nisu nimalo realna i dodao da osim toga nema nikakav drugi komentar na ove izjave.
Profesor Danijel Cvjetičanin kaže da „ako se u Srbiju do sada slilo 40 milijardi evra, onda je trebalo da pet milijardi ulažemo svake godine, a ne u pet godina“.
- Mislim da oni to neće uraditi, jer zašto dosad nisu uložili bar dve milijarde, pa bi imali i puteve i tunele i sve ostalo. Mislim da Dinkić iskreno veruje da je istina to što govori, iako je to laž. Prema nama se približava svetska finansijska kriza i situacija će biti mnogo teža nego što je sada, jer Srbija nema nijednu privrednu delatnost po kojoj bi bila poznata i koja bi je vodila napretku. Dinkić će za dve godine samo da se nada da će radikali da osvoje vlast i preuzmu državu u tom vrlo lošem ekonomskom stanju, pa da on iz inostranstva poručuje kako se lepo živelo u Srbiji pod Dinkićem - izričit je Cvjetičanin.
S druge strane, ekonomista Jurij Bajec smatra da iako je cifra ogromna, Srbija treba da investira taj novac i to prvenstveno u Koridor 10, a potom i u druge projekte. Prema njegovim rečima, država bi trebalo da uzme povoljne kredite sa što dužim počekom i da tako finansira izgradnju, pošto je dug države relativno mali u odnosu na bruto domaći proizvod. Bajec podseća na primer Hrvatske koja je uzela ogromne kredite za puteve, ali joj se isplatilo i upozorava na opasnost da Srbija bude zaobiđena u panevropskom saobraćaju.
- Najskuplje je da i dalje ništa ne radi. Prvo treba izgraditi nedostajuću traku od Horgoša do Novog Sada, koja je i najjeftinija i za koju postoji dokumentacija, a zatim i autoput od Niša ka Dimitrovgradu i deonicu ka Makedoniji - poručuje Bajec.
gopodin Bajec baš i nije ekspert u tom delu ekonomije jer se finansiranjem i opravdanošću infrastrukture nikad nije bavio. Svi koji se ozbiljno bave putnom infrastrukturom i njenim finansiranjem znaju dve stvari
Prva da je finansiranje putem koncesije itd potrebno da saobraćaj bude opravdano visok, što trenutno nije slučaj u Srbiji
Drugo
Ako prvo ne funkcioniše a država ima starateški cilj da uradi svoju infrastrukturu onda mora naći sredstva ili iz nekih fondova Svetske banke što strašno dugo traje, ili da formira soptstveni fond za ovu vrstu projekta i npr odvaja jedan dinar od svakog popijenog piva u Srbiji za to. Zapanjili bi ste se koliko je to para. Ali onda treba neko i da upravlja tim fondom, pa bi onda i drugi ministri tražili specijalne fondove za razne svrhe. Bez obzira na to mislim da bi bilo dobro, jer kad se jednom izgradi kvalitetna infrastruktura a to ne mislim samo na koridor 10, onda se i poveća unutrašnja fluktuacija stanovništva ( idu i vraćaju se jer td to mogu brzo), smanje se troškovi transporta, nesreća, kvarova itd...
Što se tiče obećanja samo da vas jošnešto podsetim jer većina novinara ima selektivno i svrsishodno pamćenje.2001 god budžet je bio tako tanak ko da ga nije bilo, pa je iz toga urađeno preko 1000km puta ( rekonstruisano jer to nije rađeno prethodnih 11 godina), a onda su krenuli krediti pa je gosp Velja radio parama od kredita koje je ta prethodna vlada obezbedila a ne on, pa je i onaj deo koji je EBRD trebao da da za most Bešku zeznuo, a od obećavane koncesije koju je kao svoj prevashodni cilj ganjao ne ispade ništa jer koncesionari traže da država garantuje da će na toj deonici biti dovoljno saobraćaja da opravda koncesiju (čega nema) ili ako ne može da onda garantuje državnim parama ili prosto rečeno doplati koncesionarima. E tu smo se zaglavili. . .
