Izvor: B92, 18.Dec.2012, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski pad najbolniji u JI Evropi
Beograd -- Svetska banka objavila je da će Srbija u ovoj godini imati pad od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je najveći pad u jugoistočnoj Evropi.
Međutim, procenila je i da će srpska privreda iduće godine imati rast od dva procenta.
Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović rekao je da je procena rasta ekonomije u Srbiji za iduću godiinu konzervativna i da rast može biti i veći.
On je naveo da će na rast BDP-a najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uticati proizvodnja u Fijatu i njegovi dobavljači, kao i oporavak poljoprivrede.
Prema rečima Šestovića, u Srbiji je u oktobru zabelezen najveći ras izvoza od 1999. godine, što je prevashodno rezultati izvoza Fijatove fabrike. "Nadamo se da će u narednoj godini biti još takvih izvoznika", rekao je on i napomenuo da misli na započete investicije kao što je Beneton, ali i da će proraditi Železara "Smederevo".
Šestović je ocenio da će u Srbiji naredne godine doći i do povećanja zaposlenosti. "To će biti rezultat rasta broja zaposlenih u provatnom sektoru, pa iako je moguće smanjenje u javnom sektoru, dći će do neto povećanja zaposlenosti", rekao je on.
Prema redovnom izveštaju Svetske banke za šest zemalja jugoistočne Evrope (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i
Kosovo), predviđeno je da će kurs ka trajnom oporavku tih zemalja u 2013. u najboljem slučaju biti usporen, uz značajne rizike.
Vodeći ekonomista Svetske banke Željko Bogetić rekao je da problem u 2013. mogu predstavljati rizici po pitanju oporavka evrozone i visoke cene standardizovanih proizvoda na međunarodnom tržištu, kao i rizik od novog šoka cena hrane.
"U ovom krhkom okruženju potrebno je da vlade na zapadnom Balkanu sprovode reforme koje doprinose dugoročnom rastu i otvaranju novih radnih mesta", kazao je Bogetić koji se iz Vašingtona novinarima obratio preko video linka.
Svetska banka je vladama šest zemlaja jugoistocne Evrope preporučila da rade na smanjenju fiskalnog deficita, javnog duga, docnji u javnom
sektoru i na jačanju finansijske discipine, kao i ubrzanju strukturnih reformi.
Predstavnici Svetske bvanke su ocenili da dodatni rizik za zemlje Zapadnog Balkana predstavlja mogući šok od rasta cena hrane, što bi moglo da poveća siromaštvo i izvrši dodatni pritisak na srednju klasu.
Šestović je ocenio da je cena hrane u zemljama sa slabim ekonomijama kao što se zemlje jugoistocne Evrope jako bitan faktor koji utiče na životni standard.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor (Lup) ocenio je da se Srbija nalazi u boljem položaju od susednih zemalja, jer je izvoznik hrane i da rast cena hrane mogla da iskoristi.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije bi na spuštanje cena hrane mogla da utiče tako što bi podsticala razvoj proizvodnje i da otvaranjem tržišta razvija konkurenciju.
Brefor je istakao da bi bilo loše rešenje da Vlada kontroliše cene hrane, zabranjuje i ograničava (izvoz).
