Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski mostovi za strane firme
Domaći građevinci ne uspevaju na međunarodnim tenderima da obezbede bankarske garancije i uglavnom se angažuju kao podizvođači
Austrijski „Por”, koji će za najmanje 118,640 miliona evra graditi most na donjem špicu Ade Ciganlije, nije imao konkurenciju među domaćim građevincima, nekada čuvenim u svetu, jer nisu ni učestvovali na tenderu. Razlog su strogi uslovi Evropske banke za obnovu (EBRD) i razvoj za koje se unapred znalo da su za domaću operativu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nepremostivi.
Posle pretkvalifikacionog tendera, u trku za gradnju su ušli ruski „Mostotrest”, francuski „Bugi travo piblik” i nemački „Maks Fogl”, austrijski „Štrabag”, italijanski „Grandi Lavori finkosit”, austrijski „Por Tehnobau”i hrvatski „Konstruktor”. Četiri kompanije su same odustale, jer kako objašnjavaju u Direkciji za građevinsko zemljište, verovatno nisu imale interes u ovom poslu. Za pripremanje ponude je trebalo izdvojiti od milion do milion i po evra. Sticajem okolnosti u trci su ostale dve austrijske firme, ali je „Por” pretekao „Štrabag” za pola miliona evra.
Prvi uslov EBRD-a je bio da izvođač radova ima obrt sredstava 200 miliona evra u poslednjih pet godina. Drugo, da ima reference, to jest da je sagradilo bar tri mosta sličnih osobina kao onaj za koji konkuriše, u poslednjih deset godina. Potom, da je u istom tom razdoblju projektovao i gradio mostove velikih raspona, sa pilonima, kosim kablovima... Pored toga, izvođač je na tenderu morao da dokaže da je bio vodeći partner u bilo kom udruživanju i da je u stanju da samostalno uradi pedeset odsto ugovorenih radova. Najzad, on mora da ima na raspolaganju likvidna sredstva, neopterećenu imovinu i da na četiri meseca položi 12 miliona evra garancije. Podrazumeva se da firma koja dobije posao bude tehnički osposobljena.
Jedina domaća firma koja ispunjava ovaj poslednji uslov je „Mostogradnja”, jer poseduje mehanizaciju za gradnju mostova na plovnim putevima kao što je upravo slučaj sa mostom kod Ade Ciganlije. Poslednjih godina, međutim, nije gradila kapitalne mostove, jer država nije imala ekonomsku snagu za tako nešto.
„Energoprojekt”, „Ratko Mitrović” ili „Putevi” iz Užica uglavnom su specijalizovani za gradnju takozvanih vijaduktova i mostove preko manjih reka. Za većinu domaćih građevinskih firmi, koje su uživale ugled u svetu, problem predstavlja to što nemaju kapital na osnovu koga bi im banke pružile garancije na međunarodnim tenderima.
Ali, to im ne umanjuje mogućnost da se uključe kao podizvođači na mostu preko Ade Ciganlije ili mostu kod Beške (koji gradi konzorcijum na čijem čelu je opet austrijska „Alpina”) jer je naša radna snaga ipak jeftinija nego u zemljama u okruženju.
Uostalom, i pri potpisivanju ugovora o kreditiranju beogradskog mosta, u Skupštini grada je rečeno da će za izgradnju prilaznih puteva, finansiranih iz gradskog budžeta biti raspisan konkurs prema domaćim pravilima i na njemu će naše firme imati prednost.
Inače, trebalo bi podsetiti da je EBRD od samog početka uključen u priču o izgradnji mosta preko Save. U vreme kada je raspisivan konkurs za idejno rešenje i idejni projekat 2004. godine ta banka je postavila uslov da projektanti osim ideje ponude i konstruktorsko rešenje, ekološku studiju, ekonomsku analizu i predlog finansiranja. Zbog tako strogih kriterijuma od 11 prispelih ponuda u startu je zbog nepostojanja poreske potvrde odbačen projekat Građevinskog fakulteta koji je predložio jednostavan gredni most, čiju vrednost je procenio na oko 45 miliona. I „Most projekt” je takođe eliminisan, ali zbog izostanka bankarske garancije. Ova kuća koja je projektovala Gazelu, Brankov most, Ostružnicu, predložila je da se Sava premosti za oko 50 miliona evra.
Savez inženjera je tada negodovao zašto nije najpre raspisan konkurs za idejno rešenje, kako se kod nas inače radi, kako bi autori imali potpunu slobodu, a tek potom bi trebalo obrazovati jaku strukovnu komisiju koja bi odbacila sva preskupa i teško izvodljiva rešenja. Tek potom je prema njihovim tvrdnjama trebalo raspisivati konkurs za idejni projekat.
Prvonagrađenom „Pontingovom” rešenju sa pilonom od 200 metara i kosim kablovima su zamerili što je skup i komplikovan za gradnju jer nema stubova i iziskuje veliki raspon mosta od 380 metara, umesto 150, koliko zahteva plovni put. Osim toga, upozoreno je da je osetljiv i težak za održavanje, jer ukoliko padne jedna od 160 sajli zatvara se ceo most.
Međutim, ovih dana su se čula mišljenja i da, ako bi sada sve zaustavilo i krenulo u projektovanje kontinualnog mosta, za koji građevinci kažu da je funkcionalan, jednostavan za održavanje, on bi za dve-tri godine, koliko je potrebno za proceduru koštao približno kao i ovaj most sa pilonom. Osim toga Beograd, kome nedostaju bar tri mosta, sigurno bi izgubio na vremenu.
Marijana Avakumović
-----------------------------------------------------------
Zajam od 69,6 miliona evra
U vreme kada je pre dve godine potpisan ugovor sa EBRD-om o kreditu od 69,6 miliona evra, poslanici stranaka koje danas kritikuju što se Beograd, navodno, prekomerno zadužuje, u Skupštini grada se nisu protivili takvoj vrsti kreditnog aranžmana. Zajam je uzet na period od 15 godina, sa grejs periodom od četiri godine, kamatnom stopom od 2, 8 odsto godišnje. Otplata će početi 21. jula 2010. godine.
-----------------------------------------------------------
Visoki i skupi
U rangu mosta preko Ade Ciganlije postoji nekoliko mostova u svetu koji su građeni i za manje, ali i za daleko veće pare. Na primer, gotovo 2,5 kilometara dug most sa pilonom od 160 metara, nazvan Rame osmi, Tajlanđane je koštao 60 miliona evra. Amerikanci će most Grinvil, koji treba da poveže obale Misisipija, platiti oko 110 miliona dolara. Francuski Mijo vijadukt visine 343 metra je koštao 394 miliona evra. Mađari, recimo, završavaju most koji je dvaput duži od mosta preko Save i košta oko 200 miliona evra.
[objavljeno: 21/03/2008.]
