Izvor: Politika, 23.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski monopol zamenjen ruskim
Država prepušta dogovor o ceni uslužne prerade nafte privatnicima i „Gaspromnjeftu”, iako sama nije uspela da o tome postigne kompromis
Ukoliko država odluči, ao tome se razmišlja, da se „Gaspromnjeft” i privatnici ubuduće sami dogovaraju o ceni uslužne prerade u domaćim rafinerijama, vlasnici privatnih pumpi u Srbiji će se naći u situaciji „da umesto pastira, vuk čuva ovce”.
Država bi takvim prebacivanjem vrućeg krompira naftnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partnerima jasno stavila do znanja da je svoj monopol prepustila novom vlasniku – ruskom „Gaspromnjeftu”. Kako se saznaje, takav predlog je već upućen na razmatranje vladi i čeka se odgovor.
Da li se to htelo kada se odlučilo da se NIS proda?
Iako se u Ministarstvu energetike još priprema novi predlog Uredbe o cenama derivata, koja bi trebalo da prizna realne troškove uvoza i transporta nafte, privatnici već negoduju na zahtev „Gaspromnjefta” da se cena uslužne prerade poveća sa sadašnjih 29 na 52 dolara po toni, kako bi pokrio svoje troškove.
Boban Atanacković, predsednik Upravnog odbora udruženja „Nafta” a. d., kaže da će vladi i Ministarstvu energetike biti upućen zahtev da se cena uslužne prerade u rafinerijama ne povećava iznad predložena 33 dolara po toni, jer je i postojeća od 29 dvostruko veća od važeće u okruženju.
– Cena uslužne prerade u regionu ne prelazi 18 dolara po toni. Većinski vlasnik NIS-a trži da bude 52, a do kraja godine i 108 dolara – kaže Atanacković.
Upitan šta ruski partner želi time da postigne, Atanacković kaže da mu je namera da uloženih 400 miliona evra za kupovinu 51 odsto akcija kompanije vrati za godinu dana. Odnosno, da novac od prerade uloži u modernizaciju, umesto što bi za to ulagao svoj kapital. Ali, tako bi i država mogla da modernizuje NIS i ne bi ga prodala, ali je pitanje ko bi s takvom cenom prerade od 60 ili 100 dolara po toni od privatnika mogao da opstane i učestvuje u obezbeđivanju energetskog bilansa zemlje – napominje naš sagovornik.
Ako bi cena uslužne prerade bila viša od 33 dolara, a država je ukalkuliše u maloprodajnu cenu derivata, gorivo bi dodatno moralo da poskupi.
Posle jučerašnjeg poskupljenja goriva za oko 3,8 dinara i nedavne korekcije za tri, odnosno četiri dinara po litru zbog povećanja akcize, benzin se već sada toči po ceni višoj od evra.
Atanacković ističe da je predložena cena za preradu od 33 dolara upravo da bi se deo izdvajao za modernizaciju, a ispada da je i to sada malo.
– U kupoprodajnim ugovoru s „Gaspromnjeftom” piše da se na tržištu Srbije ništa neće menjati do kraja 2010. godine, kada bi trebalo da usledi liberalizacija – podseća Atanacković. – Ako država prihvati zahtev većinskog vlasnika NIS-a, privatnici će tražiti da se tržište otvori i pre 2011. godine.
Kupoprodajnim ugovorom je, međutim, predviđeno da se Uredba o zabrani uvoza derivata ne može menjati do 31. decembra 2010. godine, ali to se ne odnosi na Uredbu o cenama derivata.
U Ministarstvu energetike se nezvanično saznaje da se i dalje pregovara s „Gaspromnjeftom”, ali da za sada konačnog dogovora nema. Kako stvari stoje, formula po kojoj se sada izračunava cena derivata trebalo bi kompletno da se menja, jer pored cene uslužne prerade ima još spornih rešenja. Osim realnog priznavanja troškova uvoza, transporta i prerade nafte, po novoj uredbi bi se cena derivata usklađivala s cenom benzina na svetskoj berzi, kako to već radi većina zemalja u okruženju, dok bi maloprodajna marža mogla biti oko 5,5 dinara, za pola dinara više nego sada.
I ostali privatnici koji prerađuju naftu kod NIS-a, a koji su podneli zahtev za izmenu Uredbe o cenama derivata, kao što su „Lukoil”, „Petrobar”, „Timoil”, slažu se da je zahtev ruskog partnera nerealan. Ako bude prihvaćen, pitanje je dana kada će morati da prestanu da rade. Ako država, konstatuju privatnici, ne može pola godine da se dogovori sa „Gaspromnjeftom”, kako li će tek oni?
Upitani šta „Gaspromnjeft” postiže time što podiže cenu prerade, ako država ne dopusti da se ona ukalkuliše u maloprodajnu cenu, privatnici tvrde da oni kod NIS-a više ne prerađuju naftu. Podsećaju da već šest meseci čekaju da se Uredba o cenama promeni, jer su ovako svi na gubitku. Računica pokazuje da je i NIS takođe na gubitku. Ako ova kompanija uveze i preradi dva miliona tona nafte godišnje, transport Jadranskim naftovodom je košta 15 dolara, a priznaje se osam dolara, NIS samo po tom osnovu godišnje gubi 14 miliona dolara.
Jasna Petrović
[objavljeno: 23/05/2009]
