Izvor: Politika, 08.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski dug 19,6 milijardi dolara
Dug preduzeća i banaka povećao se sa 2,03 milijarde dolara, koliko je iznosio početkom 2001. godine, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006.
Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, ukupan spoljni dug u 2006. godini, izražen u dolarima, povećan je za oko od 3,69 milijardi, tako da je devizni dug zemlje poslednjeg dana prošle godine iznosio 19,6 milijardi dolara. U toj sumi je i dug Kosova od 1,18 milijardi, koji Srbija - uredno vraća. U periodu od 2001. do 2006. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukupan spoljni dug Srbije povećan za nešto više od 8,77 milijardi dolara.
Malo olakšanja u ovoj neveseloj dužničkoj priči unosi podatak da je deo spoljnog duga za koji garantuje država u prošloj godini ipak smanjen za 9,03 odsto.
I pored toga rast ukupnog deviznog duga u protekle tri godine, a naročito u prošloj, nadmašio je očekivanja većine domaćih i stranih analitičara. Pogotovu što se prošlogodišnje povećanje od 23,19 odsto dogodilo uprkos činjenici da nam je Pariski klub stranih poverilaca u februaru otpisao još 15 procenata svojih potraživanja u iznosu od oko 653 miliona dolara. Pored toga, Srbija je i MMF-u u 2006. vratila 570 miliona dolara.
Ko se to onda tako olako i obilato zadužuje po belome svetu?
Sudeći po raspoloživim podacima centralne banke, željni boljeg života, dinarske kredite, koji se po pravilu vezuju za vrednost evra, najviše uzimaju građani. Prema poslednjim podacima, kreditno zaduženje građana dostiglo je 2,4 milijarde evra. Prosečan dug po svakom zaduženom iznosi oko 685, a po stanovniku 319 evra.
Za pozajmicama često posežu i preduzeća, pa se njihov devizni dug lani uvećao za 54 procenta.
Uprkos merama NBS, da bi udovoljile toj velikoj tražnji za kreditima i zaradile na razlici u kamati, banke su se sve više zaduživale u inostranstvu. Tako su banke svoje devizno dugovanje stranim poveriocima samo u prošloj godini uvećale za gotovo neverovatnih 89,83 odsto.
Doduše, na povećanje duga izraženog u dolarima u proteklih pet godina uticalo je i nepovoljno kretanje kursa te valute u odnosu na evro, ukazuju nadležni u NBS, što potvrđuju i analitičari naših ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Spoljni dug javnog sektora, to jest onog dela za koji garantuje država, od početka 2001. do kraja 2006. smanjen je za 3,78 odsto. Istovremeno dug privatnog sektora povećan je sa 2,03 milijarde, koliko je iznosio početkom 2001, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006. godine.
Ekonomisti smatraju da su devizni dugovi pojedinaca, preduzeća i banaka – samo njihova briga. One koji se ne prostiru preko gubera, tiče se samo deo deviznog duga za koji garantuje država i koje će ona vraćati od poreskih prihoda građana.
Prema poslednjem Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, ukupni unutrašnji i spoljni dug Srbije za koji garantuje država na kraju oktobra 2006. iznosio je oko 12,2 milijarde dolara, odnosno 9,6 milijardi evra, što znači da je u novembru smanjen za oko 1,1 milijardu dolara. Inače, Srbija već šest godina uredno izmiruje devizne obaveze prema inostranim i domaćim poveriocima. Nijedan dan nije zakasnila, niti je ikada aktivirana ijedna garancija.
Dugovanje iz budžeta prema građanima Srbije tada je iznosilo 5,1 milijardu dolara, prema inostranim kreditorima 6,1 milijardu, a indirektne obaveze na osnovu pozajmica javnim preduzećima, za obnovu infrastrukture i zaštitu životne sredine, skoro milijardu dolara.
Država je krajem oktobra građanima za isplatu stare devizne štednje dugovala još 4,1 milijardu dolara, a za dugoročne hartije od vrednosti 313,5 miliona dolara. Za penzije poljoprivrednicima tada se dugovalo 318 miliona, penzijskom fondu zaposlenih 239 miliona dolara, a taj deo duga znatno je smanjen vanrednim isplatama u decembru i januaru.
Za isplatu zajma za privredni preporod tada se dugovalo 43 miliona, za kratkoročne hartije od vrednosti 79,5 miliona, a po osnovu kredita poljoprivrednicima 5,3 miliona dolara.
Najveći deo spoljnog duga – oko 2,3 milijarde dolara, prošle jeseni bile su direktne obaveze prema Merđunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), dok su dugovanja Pariskom klubu poverilaca nešto više od dve milijarde, Londonskom klubu 1,1 milijardu, Svetskoj banci skoro 519 miliona, a Evropskoj investicionoj banci (EIB) 54 miliona dolara.
Poslovično oprezni ekonomisti upozoravaju da će godišnje rate po osnovu ukupnog spoljnog duga narednih godina biti sve veće. Ovogodišnja je procenjena na 2,2 milijarde dolara, a stručne službe MMF-a su izračunale da će Srbija za otplatu spoljnog duga u 2009. i 2010. godini morati ukupno da izdvaja oko 3,5 milijardi dolara.
Po poslednjoj računici Uprave trezora, planirano je da država u ovoj godini na ime javnog duga isplati 859,5 miliona dolara. U 2009. trebalo bi da se vrati 775,8, a u 2010. godini 1,018 milijardi dolara. Ako se država u međuvremenu dodatno ne zaduži, kažu u Upravi trezora, vrednost godišnjih rata otplate deviznih dugova počela bi da opada.
Aleksandar Mikavica
[objavljeno: 08.02.2007.]
