Izvor: B92, 19.Jun.2014, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpski deficit najveći u Evropi"
Beograd -- Ovogodišnji fiskalni deficit u Srbiji, koji će premašiti dve milijarde evra, biće najveći u novijoj ekonomskoj istoriji od završetka hiperinflacije, kaže Arsić.
A to je i najveći fiskalni deficit koji će biti ostvaren u Evropi ove godine, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
To znači, kako je naveo, da će i javni dug ove godine rasti značajno i približiće se na 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Negativan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uticaj poplava na rast BDP-a neće biti veći od 0,5 odsto, jer će procenjeni uticaj od dva do tri odsto ili 600 do milijardi evra, biti znatno umanjen sa obnovom uništene imovine, ocenio je Arsić. On je kazao da bi i bez poplava BDP ostvario nulti rast, a da bi fiskalni deficit iznosio oko osam odsto. Arsić je predočio da je šsteta koju su poplave nanele privredi mnogo veća u proizvodnji, nego na objektima, a posebno u poljoprivredi. Ipak, poplavljeno je samo tri odsto obradivih površina, ili 80.000 hektara, tako da se u poljoprivredi očekuju mnogo manje štete u prinosima, nego kada je ona pogođena sušom. Imovina je u poplavama najviše oštećena u infrastrukturi, a energetski sektor može imati veće štete ako TENT ove godine ne uspe da povrati proizvodnju na uobičajeni nivo. Poplave neće značajno oboriti BDP, ali će povećati fiskalni deficit za 0,2 do 0,3 odsto, naveo je Arsić.
"Ako se ne preduzmu značajne mere štednje i fiskalne konsolidacije, taj deficit će biti visok i u narednim godinama, kao i javni dug, i postoji opasnost da Srbija uđe u krizu javnog duga", ocenio je Arsić na predstvljanju novog broja časopisa "Kvartalni monitor".
Prema njegovim rečima, vlada je u protekle dve godine najavljivala krupne reforme privrede i mere fiskalne konsolidacije, ali su one često izostajale. "Reforme su odlagane a konsolidacija je bila umerena, pa je pitanje da li će investitori i međunarodne finansijske organizacije verovati njenim (vladinim) planovima", kazao je Arsić.
On smatra da odlaganje fisklane konsolidacije za polovinu ove godine i nije baš neka velika šteta, jer se zaista radi o minimalnoj konsolidaciji. "Ako bi se primenilo samo ono što je do sada najavljeno, onda bi neto uštede iznosile samo 0,3 do 0,4 odsto BDP-a, što je izuzetno malo".
Arsić smatra da bi trebalo obezbediti znatno ozbiljniji plan fiskalne konsolidacije, koji će obezbediti da se fiskalni deficit, koji bi ove godine, bez dodatnih mera, iznosio više od dve milijrde evra, smanji naredne godine na nivo između 1,5 i dve milijarde evra.
"To će podrazumevati krupne mere štednje u svim segmentima, uključujući javna preduzeća, subvencije privatnim preduzećima i stranim investitorima, ali i uštede koje se odnose na plate i penzije. Važno je da se ukinu sva neproduktivna trošenja, iako nemaju veliki bilansni značaj", precizirao je on.
Arsić je upozorio da je vlada, prema zakonu, obavezna da početkom sledeće godine emituje i obveznice po osnovu restitucije, što bi, ako se dogodi, javni dug dodatno povećalo za nekoliko procenata BDP-a.
Hanić: Zarade će realno padati
I dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić upozorio je da bi, ukoliko se ne promeni ništa u fiskalnoj politici u Srbiji, budžetski deficit mogao dostići osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
On je na promociji novog broja časopisa "Makroekonomske analize i prognoze" kazao da će, ukoliko budžetski deficit bude osam odsto umesto planiranih 7,1 odsto BDP, to biti rekord u Evropi.
Hanić je potsetio da su planirane mere za smanjenje budžetskog deficita umanjenje plata u javnom sektoru, suzbijanje sive ekonomije, reforma privrede, restrukturiranje javnog sektora i reforma penzionog sistema.
Prema njegovim rečima, najveći problemi privrede Srbije su velika nezaposlenost, kao i zaduženost i nelikvidnost, ali i visok procenat problematičnih kredita koji dostižu čak 30 odsto ukupnih bankarskih pozajmica.
Hanić je ocenio da su veliki problem i gubici javnog sektora, precizirajući da su gubici 510 javnih prezuzeća od oko 51 milijardu dinara dva puta veći od ukupnih gubitaka cele privrede Srbije.
Pozitivna dešavanja u privredi su, kako je rekao, povećanje izvoza, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, stabilna inflacija i devizni kurs.
"Nepovoljna kretanja su pad BDP-a, kao i industrijske proizvodnje i građevinske aktivnosti, zatim smanjenje realnih zarada što se očekuje i u narednom periodu, dok su budžetski deficit, javni dug i zaduženost rasli", kazao je Hanić.
