Izvor: Politika, 15.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski ceh loma na Volstritu
Pre godinu dana evro je vredeo oko 77 dinara, izvoz je bio veći za 33 odsto. – Vrednost akcija na Berzi bila je četiri puta veća, bez posla ostalo 155.000 ljudi
Užasavao me je svaki pogled na kursnu listu. Činjenica da ću, ukoliko i uspem da naplatim svoju robu, zbog pada dinara dobiti za petinu manje novca nego što sam planirao potpuno mi je pomrsila račune. Partneri iz inostranstva tražili su naplatu potraživanja, a novca nije bilo jer od dužnika na domaćem tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << robu nije bilo moguće naplatiti. Ježio sam se od preteranog optimizma srpskih državnih zvaničnika, plašio sam se da ovdašnji političari uopšte ne shvataju ozbiljnost situacije.
Ovako se Toplica Spasojević, prvi čovek ITM-a, juče prisećao kako je izgledalo poslovati u Srbiji kada je ovdašnjim privrednim tokovima prostrujala promaja sa Volstrita. A o panici koja je tih dana vladala na tržištu možda najbolje govori činjenica da je samo u jednom danu iz jedne ovdašnje banke zbog loših vesti iz inostranstva povučeno pet miliona evra devizne štednje. Za samo nekoliko nedelja u slamarice je iz banaka vraćeno više od milijardu evra.
Danak koji je u Srbiji uzela svetska finansijska kriza, prema podacima državne statistike, meri se padom industrijske proizvodnje od čak 17 odsto, smanjenjem uvoza za 40 procenata, usporavanjem izvoza za oko 33 odsto, ali i međugodišnjim rastom cena od 9,5 procenata. Potpuno neverovatno danas zvuči činjenica da se krajem jula prošle godine u menjačnicama evro kupovao za oko 77 dinara, a da je vrednost akcija na Beogradskoj berzi bila čak četiri puta veća nego danas. Osim što je odneo četvrtinu vrednosti naše nacionalne valute, cunami sa Volstrita je uticao i na povećanje spoljnog duga zemlje. Prema podacima Narodne banke Srbije, poslednjeg dana jula dugovanja srpske države i privrede iznosila su 21,98 milijardi evra, što je za 2,87 milijardi više nego u istom mesecu prošle godine. Ukupna vrednost svega što se proizvelo i usluga između dva jula pala je za 3,5 odsto, dok će prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda taj pad do kraja godine dostići četiri procenta. Bez posla je, prema proceni Nacionalne službe za zapošljavanje, ostalo oko 155.000 ljudi, što je ukupni broj zaposlenih smanjilo za 7,75 odsto.
Jedino se prosečna plata blago povećala. U odnosu na isplaćenu pre godinu dana, ovogodišnja je nominalno veća 10,7, a realno 2,5 procenata.
– Takav epilog niko od političara nije očekivao – podseća Spasojević. – Privrednici jesu. U to vreme sam bio u Rusiji, sa strahom posmatrao šta se dešavalo na tamošnjem tržištu i znao da to ne može da nas zaobiđe. Upozoravao sam ovdašnje političare, dok su oni izjavljivali da je kriza naša šansa. Tog optimizma bez pokrića sam se najviše plašio. Ipak, očekivao sam da će kriza trajati duže. Po svemu sudeći, ona je u svetu dotakla dno. Ali, oporavak će trajati duže nego što mnogi misle.
Za Natašu Marjanović, direktorku penzionog fonda „Delta Đenerali”, posebno upečatljivi su bili prvi dani oktobra prošle godine, kada je za samo tri dana zvanični indeks Beogradske berze izgubio trećinu svoje vrednosti.
– Iako je stanje u domaćoj privredi u tom trenutku bilo daleko od idealnog, taj strmoglavi pad nije imao utemeljenje u realnim pokazateljima i bio je isključivo proizvod panike. Kao direktorka institucije koja je vezana za tržište kapitala, nimalo nisam bila ravnodušna dok sam posmatrala takav razvoj događaja – kaže i dodaje da smo bili svedoci nečega što se dešava samo jednom u veku.
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, smatra da smo i u krizi trošili više nego što smo smo mogli i time samo sipali ulje na vatru.
– Svi štede, a mi nismo obuzdali potrošnju. Pokazali smo da ne znamo da vladamo krizom. Veliki pad izvoza i uvoza je opasan indikator koji pokazuje da konkurentnost naše privrede slabi. Zato nas kriza pogađa više nego druge – procenjuje Šuković.
A. Nikolić
[objavljeno: 16/09/2009]
