Izvor: B92, 07.Mar.2012, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpski Davos" - ima li rešenja
Kopaonik -- "Srpski Davos", savetovanje ekonomista Srbije sa temom "Kako sačuvati budućnost Srbije - ekonomske, poslovne i povezane teme" nastavlja se danas na Kopaoniku.
Prvog dana samita, domaći pridvrednici i ekonomisti pričali su o problemima, ali i rešenjima.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kaže da nova Vlada Srbije ne treba da bude velika i da bi trebalo da usvoji nove mere za razvoj industrije. Bajatović se zalaže da premijer u novoj vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mora biti "jaka politička ličnost", dok bi preostali deo novog sastava vlade činili stručni i vredni ljudi.
Direktor Holcima Gustav Navaro istakao je da je još uvek prisutna netransparentna procedura prilikom dobijaja dozvola i da to poslovnim ljudima oduzima puno vremena. Navaro je ukazao i na problem u građevinarstvu gde radi 9.000 preduzeća od kojih je četvrtina pred bankrotom, a taj sektror je veoma važan jer zapošljava 100.000 ljudi.
Čelnik Srbijagasa je rekao da ne podržava predloženi koncept Razvojne banke, već da bi ona trebalo da ima znatno veći kapital koji bi se plasirao u dobro osmišljene projekte.
Bajatović se založio i za korporativizaciju javnih preduzeća, kao i dogovor sa bankama koje bi 30 odsto sredstava trebalo da plasiraju u privredu, kao dugoročna razvojna sredstva.
"Državni intervencionizam u propalim preduzećma kojim su očuvana radna mesta, održano poslovanje i firma pripremljena za prodaju koštao je manje od podsticaja koje je država davala stranim investitorima", rekao je Bajatović.
Prema rečima Bajatovića, Srbijagas se ponašao kao fond i uspešno je restrukturirao preuzete kompanije, koje sada mogu dobro da se prodaju.
Sve kupovine Srbijagasa bile su pozitivne i dale su rezultate, kazao je Bajatović, navodeći kao primer firmu Agroživ i pančevačku Azotaru.
U tim preduzećima su posle procesa restrukturiranja očuvana radna mesta, kazao je on. On je najavio i skoru prodaju Azotare iz Pančeva.
Bajatović smatra da Srbija mora da uđe proceš reindustrijalizicije ako želi da postane zdravo društvo i poveća bruto domaći proizvod. On je ponovio da su najisplativije investicije u poljoprivredu, energetiku, usluge i infrastrukturu.
Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić upozorio je da će ova godina biti najgora u pogledu likvidnosti, dok će bankarski sektor imati prvi put gubitke. Polovina bankarskog sektora moraće da otpiše potraživanja koje ne može da naplati, rekao je Kostić i predočio da će na kraju godine nastati veliki problem zbog poslovnih rezultata banaka, rekao je on.
Andreas Gaf iz kompanije Vip mobajl je naveo da je ta kompanija kada je došla u našu zemlju zatekla konkurentno okruženje i ubrzani tempo liberalizacije tržišta komunikacija. Gaf je rekao da ova industrija doprinosi privednom rastu. "Mi smo obezbedili infrastrukturu ovom društvu i to se mora istaći”, naglasio je on.
Kostić je istakao je da je Srbija već 20 godina u krizi i troši više nego što zarađuje i "sve smo više dužni svake godine i svaka vlada gurne to sledećoj i to traje još od osamdesetih godina. Treba jednom reći dosta i ovako više ne može".
On je kazao da očekuje da će uspeti da kupi grčku šećeranu Helenik šugar iako još nije dobila saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije, a nada se i uspešnoj kupovini kompanije Žito Ljublajana.
Ističući da je nezadovoljan odlukom Komisije za zaštitu konkurencije, Kostić je rekao da je interes Srbije da ima velike kompanije koje mogu da zadovolje potrebe ne samo domaćeg tržišta već i da imaju veliki izvoz.
On se založio za smanjenje državne administracije kao i broja zaposlenih u administraciji u državnim firmama, ocenivši da ni sa dva do tri puta većim bruto domaćim proizvodom ne bi mogao da se izdržava broj činovnika koliko ih Srbija sada ima.
Predsednik Upravnog odbora investicionog fonda Salford i generalni direktor Imleka Slobodan Petrović kazao je da u Srbiji postoje nejednaki uslovi poslovanja, odnosno da veliki broj formi posluje u sivoj zoni. Imlek je, kako je naveo, izgubio tri miliona evra zbog ugovora koje je imao sa firmama koje su njihovi vlasnici namerno odveli u stečaj, a da za to niko nije odgovarao.
Generalni direktor Meser Tehnogasa Ernst Bode je ukazao na još uvek preterano administriranje u našoj zemlji, uz opasku da ni veliki ranije najavljeni posao, u vidu giljotine propisa, još nije završen.
Petrović je takođe ukazao na manjkavost propisa o zaštiti konkurencije, ističući da u Srbiji nema monopolista iako političari to tvrde "kada pokušavaju da pravdaju svoje neuspehe". On smatra da bi poljoprivreda mogla da bude dijamant srpske privrede, ali država zanemaruje agrar.
Petrović je naveo da je ovogodišnji agrarni budžet od 300 miliona evra i veći je od ranijih tri četiri puta , ali je manji nego što bi trebalo da bude.
U 2010. i 2011 agrarni budžet iznosio je po oko 200 miliona evra što nije dovoljno "ni za vodu poljoprivrednicima", a poljoprivreda bi mogla da bude jedna od najrazvijenih grana srpske privrede, rekao je Petrović, izražavajući očekivanje da će sledeća vlada posveti više pažnje srpskom agraru.
Petrović je potvrdio da će Denjub fuds grupa izaći iz poslovanja u Srbiji, napominjući da iza te grupacije stoji investicioni fond Salford.
On je ranije izjavio da je Salford dogovorio prodaju Imleka i Mlekare Subotica kompaniji Rojal Friesland iz Holandije, koje još nisu prodate, jer predstoje dogovori o tehničkim detaljima.
Investicioni fond Salford, u čijem je sastavu je i mlekarska industrija Imlek, planirao je da ranije izađe iz te kompanije koju je uspešno restrukturirao, ali ga je kriza u tome omela, rekao je Petrović.
Direktor Denjub fuds grupe ocenio je da bi devizni kurs trebalo da bude realan i stabilan, jer u suprotnom otežava poslovanje privrednicima.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević smatra da je neophodno da nova vlada ima Ministarstvo industrije, koje bi bilo u tesnoj vezi sa ministarstvima poljoprivrede i prosvete.
Spasojević je rekao da Srbija treba da se vrati prirodnim potencijalima, reindustrijalizuje zemlju, modernizuje poljoprivredu.
U proteklim decenijama u Srbiji je energetika "ostala talac socijalne politike, a infrastruktura žrtva svetske ekonomske krize", dok je najteža situacija u metaloprerađivačkom sektoru koji nije restruktuiran, ocenio je Spasojević.
Glavni razlog što su industrija i poljoprivreda u protekloj deceniji bile zapostavljene, a bruto domaći proizvod i industrijska proizvodnja niži nego 1989. godine, je u tome što je "neoliberalna doktrina uzeta kao vladajuća", a nedostajala je stimulativna politika države i institucije poput razvojne banke, smatra Spasojević.
Predsednik Metalca iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vujadinović rekao je da će zbog trenutnog stanja na političkoj sceni teško moći da se postigne politička stabilnost koja je preduslov za dobar privredni ambijent.
Prema rečima predsednice Izvršnog odbora Pro kredit banke Svetlane Tolmačeve izbori ne nose neizvesnost, jer je ovo prvi put da postoji saglasnost svih glavnih političkih igrača i ekonomista o daljem putu Srbije.
Vukadinović kaže da bi nova vlada trebalo da obezbedi političku stabilnost kako bi uspela da uspostavi novi model razvoja zasnovan na štednji i investicijama, a ne na potrošnji.
On je predložio da buduća vlada preduzme hrabre i stručne poteze, makar po cenu da koalicija koja bude činila tu vladu "plati cenu na sledećim izborima".
Potrebno je napraviti uravnotežen budžet i da ukoliko budemo imali volje, snage i jedinstva - "imamo šanse", poručio je Vukadinović.
”Kad se sve sabere narod već godinama živi u iluzijama i glasa za iluzije, nisam za to da se kaže sto odsto istina, ali mora se reći bar 70-80 odsto istine o tome gde se nalazimo i šta preduzeti da bude bolje”, rekao je Vukadinović.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović smatra da bi mere štednje, koje je najavio premijer Mirko Cvetković, trebalo zapravo da budu nastavak reforme javnog sektora koja se mora sprovesti u narednim godinama.
To je neophodno da bi se kreirao stabilni makroekonomski ambijent za poslovanje i investicije, i kako bi se privreda učinila konkurentnom, rekao je Vlahović.
"Ja mislim da vremena za odlaganje više nema", poručio je Vlahović i dodao da je proces reformi javnog sektora započeo 2000. i trajao do 2004. godine, a od tada do danas nije se puno uradilo na tom polju.
Komentarišući politiku vođenja deviznog kursa, Vlahović je rekao da se njegovo kretanje ne može predvideti u kratkom roku, a na duži rok se on ne može učiniti stabilnim dokle god postoji neravnoteža u spoljno trgovinskom bilansu.
