Izvor: Politika, 14.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske šljive još čekaju ruske kupce
Ove godine očekuje se rod od oko 770 tona voća, a šumadijski seljaci zabrinuti jer nemaju kome da prodaju robu. – Prošle godine na prodaji 16.142 tone ovog voća Rusima, zarađeno 7,8 miliona dolara
„Kuku kad ima, kuku kad nema”, rečenica je koja najbolje objašnjava situaciju u kojoj se ovog leta nalazi prosečan šumadijski voćar. Šljive su ove godine dobro rodile, a ako ih, kao lane ne otkupe Rusi, zalud je cvetalo voće u Šumadiji. Državne subvencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prolećno okopavanje i jesenje podrezivanje stabala kao bumerang će se obiti o glavu srpskim seljacima, pa će ovog leta zakukati i zbog rodne godine. Gledano surovom ekonomskom logikom, srpski seljaci nemaju prava da se žale zato što su, vodeći se prošlogodišnjom berićetnom prodajom, loše procenili ovogodišnju ponudu. Međutim, stručnjaci iz oblasti poljoprivrede upozoravaju da će, ukoliko se šljiva udžibri u kacama, veliku krivicu snositi i država.
Vojislav Stanković, stručni saradnik Privredne komore Srbije, upozorava da voćarska proizvodnja nije postavljena kako treba, a da u prilog tome govori i podatak da se još tačno ne zna koliko stabala šljiva ima u našoj zemlji, kakva je situacija na strani ponude, a kakva na strani tražnje.
– Prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši 1,9 kilograma šljiva. Veliki deo ovog voća troši se na proizvodnju rakije, ali se i ogromne količine izvoze van granica naše zemlje. Prošle godine izvezeno je 30.552 tone šljiva u vrednosti od 11,56 miliona dolara. Više od polovine izvezeno je u Rusku Federaciju. Tako smo prošle godine na prodaji 16.142 tone ovog voća Rusima zaradili 7,8 miliona dolara – objašnjava Stanković.
Prema njegovim podacima, u Bosnu i Hercegovinu otišlo je 5.182 tone, u Češku oko 2.000 tona, u Mađarsku i Slovačku više od hiljadu, dok je Hrvatskoj prodato 604 tone šljiva.
– Iako je rod stabilan, a tražnja u odnosu na prošlu godinu pada, još je rano za toliku zabrinutost. Nije ni ova godina u potpunosti izgubljena iako se kilogram šljiva prodaje po ceni od 20 dinara, što je nedovoljno kada se u obzir uzmu ulaganja. Ukoliko kupca zaista ne bude bilo onda moramo ponuditi svetu prerađevinu od ovog voća. Možda malo manje šljiva treba da se koristi za rakiju, a više za marmeladu, pekmez i sokove. To su proizvodi koji bi lako u svetu našli svoje kupce – uveren je Stanković.
Naš sagovornik dodaje da na proizvodnji ovog voća u Srbiji radi čak 14 odsto stanovništva, što nije malo. Problem je, što su voćari nedovoljno angažovani i nisu u potpunosti posvećeni svom poslu. Stanković dodaje i da većina voćara nije usko specijalizovana za taj posao.
– Ulaskom u Evropsku uniju problem sa viškom roda bi se rešio, jer bi tako tržište postalo šire. Međutim i to bi donelo niz problema jer je za prodaju voća takođe potrebno nabaviti neke sertifikate – napominje Stanković.
Prošle godine rodilo je 767.547 tona šljiva, dok se ove godine očekuje rod od oko 770.000 tona. Broj stabala šljiva, prema evidenciji Privredne komore procenjuje se na 41,85 miliona, a prinosi se kreću oko 18 kilograma po voćki.
A. Nikolić
[objavljeno: 15.08.2008]
