Izvor: B92, 31.Jul.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske rude čekaju strance
Beograd -- Ogromne rezerve rude bakra, srebra i zlata nalaze se na Rogozni, ali "nema ko da kopa". Za početak eksploatacije potrebna su velika sredstva koje država nema.
Prema istraživanjima beogradskog "Geozavoda" i nekoliko stranih firmi, planina Rogozna, na tromeđi opština Novi Pazar, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica "prepuna je" obojenih metale među kojima dominiraju bakar, srebro i zlato.
Samo na dva "mala" lokaliteta Medenovac i Karavansalija, beogradski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Geozavod" utvrdio je još pre desetak godina rezerve rude bakra od oko 40 miliona tona sa procentom metala od 1,2 do 1,6 odsto. Iz jedne tone bakarnog koncentrata, saopšteno je tada, moglo bi se "izvući" bar po šest grama čistog zlata.
"Celu planinu potom su "prekopavali" stručnjaci iz Bugarske koje je angažovala jedna velika evropska multinacionalna kompanije, uzorke su odmah slali na analize u Nemačku i Švedsku i, kako su nam rekli, oduševljeni su količinom bogatstva koje se krije u utrobi Rogozne. Nadali smo se početku eksploatacije, mislili smo da će oživeti ceo kraj, a od "kopača" ni traga ni glasa" , kaže Aranđel Balović, žitelj Rajetića na Rogozni koji tvrdi da su za ovdašnje plemenite metale zainteresovani "veliki igrači" u Evropi i Americi, ali da naša država ne haje mnogo: ni za to veliko bogatstvo, ni za Rogoznu.
Zlato se na Rogozni kopalo i topilo još u srednjem veku, na planini i danas postoje ostaci improvizovanih rudnika, a mnoga sela, ne slučajno, nose nazive poput: Zlatoroga, Zlatišta, Zlatnog laza, Zlatara, Zlatnog kamena i slično.
Umesto da priprema infrastrukturu za dolazak stranaca, država je zaustavila i izgradnju puta koji preko Rogozne povezuje opštine Zubin Potok i Novi Pazar. Kažu, nema para za nastavak radova, a mi "gazimo po bogatstvu" koje nema ko da pretvori u pare - ističe Kamenko Ilić iz Rajetića.
Najviše zbog zapostavljenosti, a posebno zbog bespuća, sa Rogozne se odselilo čak 70 odsto stanovništva, prelepa planina doživela je ekonomski genocid, ostali još samo starci i tek pokoji mlađi čovek koji se još nada putu, početku eksploatacije rudnog bogatstva i oživljavanju "zaboravljene" planine.
"Hiljade "naših sa Rogozne" životare u Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu, Beogradu.... Nisu se svi snašli, mnogi bi se vratili, ali ne u bespuće iz koga su otišli. Ovde se za pet decenija gotovo ništa nije promenilo", naglašava Ilić.
