Izvor: B92, 12.Apr.2010, 14:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpske firme opet u Severnoj Africi

Beograd -- Uz finansijsku pomoć SIEPE i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, 33 domaće firme izložiće svoje proizvodne programe na FIA sajmu u Alžiru.

Oko 30 domaćih firmi ponovo će probati pokušaće da se probiju na tržište severne Afrike, a početni korak biće na jednom od najvećih privrednih sajmova u tom delu sveta - FIA, koji se održava od 2. do 7. juna u Alžiru.

"Vrlo je malo naših gotovih proizvoda koje možemo da plasiramo na zapadno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tržište, jer je Evropa više zainteresovana za nas kao dobavljače i pogodna je izvozna destinacija za srpske sirovine i poluproizvode. Ali, dobru konkurentsku prednost naši finalni proizvodi imaju na području severne Afrike, Bliskog istoka, Srednjeg istoka, Rusije ili bivših zemalja Sovjetskog Saveza. Zbog toga smo se opredelili da pomognemo preduzećima prilikom otvaranja tih tržišta, i ove godine se, prvi put posle 90-ih, vraćamo u Alžir. To je ne samo dobra pozicija za neke naredne poslove, nego su i Alžirci vrlo kooperativni, žele da sarađuju sa nama, a i naše firme su izuzetno zainteresovane", kaže Vesna Perić, direktor SIEPE.

Prema istraživanju koje je na tom tržištu sproveo angažovani konsultant, domaće firme imaju šansu da sklope značajne poslove u oblasti građevinarstva, prehrane, elektro, mašinske i farmaceutske grane.

"Domaći građevinari i ranije su bili prisutni u afričkim zemljama, i potrebno je da podsete to tržište na svoje reference i da obnove kontakte. Zanimljiva oblast je i prehrambena industrija, posebno je traženo konzervirano voće i konditorski proizvodi, a farmaceutske kuće bi trebalo da imaju na umu da Alžir 80 odsto potrebnih lekova i preparata uvozi", kaže Perićeva..

Ona naglašava da je za sve proizvode koji se izlažu neophodno da imaju usvojene HACCP standarde, a za prehrambenu paletu se podrazumeva HALAL i fitosanitarni setrifikat.

SIEPA inače i finansijski podržava firme za dobijanje sertifikata, jer refundira 50 odsto troškova uloženih za te namene, a u prošloj godini, osim uobičajenih standarda koji važe u zapadnoj Evropi, nekoliko firmi je apliciralo i za HALAL.

Još jedna od afričkih zemalja koja je označena kao potencijal za srpsku izvoznu privredu i industriju je i Libija.

"U Libiji, zemlji ogromnih ekonomskih potencijala, preduzeća iz Srbije su veoma dobrodošla", ističe ministar trgovine Sobodan Milosavljević, a sve ono što su srpske kompanije u drugoj polovini dvadesetog veka tamo izgradile najbolja je referenca za nove poslove.

Milosavljević navodi da proširenje saradnje i nove poslove sigurno može očekivati i srpska odbrambena industrija jer su Libijci veoma zainteresovani za naš proizvodni program odbrambene industrije.

Poljoprivreda je takođe izuzetno značajno polje moguće saradnje, ukazuje Milosavljević i dodaje da je Libija je veliki uvoznik hrane, ne samo za svoje potrebe, već i za siromašne zemlje u okruženju kojima pomaže.

"Primarne žitarce iz Srbije, semenski materijal, meso, prerađevine od mesa, konditorski proizvodi, sokovi, voda, mogu se plasirati na libijsko tržište", kaže Milosavljević.

Prepreka novim ugovorima stari dugovi

Osniva se srpsko - libijska banka?

Sada se radi na tome da se osnuje srpsko-libijska banka koja bi garantovala nove poslove naših kompanija. Problem je u tome što u Srbiji ne postoji banka koja bi bila partner u takvoj banci. Razgovora se s JUBMES bankom, ali dogovora još nema, jer naša strana treba da obezbedi osnivački ulog do 50 miliona dolara.

Na putu ostvarenja obostrane želje da Srbija u Libiji više gradi i izvozi, sada stoji samo jedna prepreka – Srbija još nije isplatila stari dug prema toj zemlji. Njegovo rešavanje, nažalost, ne zavisi samo od nas, jer je reč o dugu bivše SFRJ od oko 150 miliona dolara, a NBS je procenila da od navdene ukupne sume Srbija treba da vrati 46 miliona dolara.

"Libijska strana prihvata da Srbija taj svoj deo vraća izvođenjem radova naših građevinara, ali tome mora da prethodi usaglašavanje sa bivšim republikama", kaže Milosavljević.

Milosavljević se ne slaže sa onima koji tvrde da građevinske firme iz Srbije ne mogu da ugovaraju nove poslove u Libiji zato što naša država s tom zemljom još nije potpisala neophodne bilateralne sporazume.

"Srbija je naslednica SFRJ, koja je s Libijom uredila međsobne odnose u ovoj oblasti i te sporazume libijska strana ne dovodi u pitanje", ističe Milosavljević.

Od kraja devedestih do 2008. ukupna godišnja trgovina Srbije i Libije bila je imeđu pet i sedma miliona dolara, 2008. već 213 miliona, a prošle godine, zbog krize, opala je na 144 miliona dolara. Naš izvoz je prošle godine dostigao 26 miliona dolara. Deficit na našoj strani je 118 miliona dolara, pre svega zbog našeg uvoza nafte.

Nastavak na B92...