Izvor: Politika, 19.Apr.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike muke krupnih kapitalista
Ukupan dug privrede početkom 2011. bio je oko 20 milijardi evra, ali samo zbog kursnih razlika veći je čak 198 milijardi dinara nego 2010.
Sve je to igra ucene i živaca. Ovim rečima jedan iz redova krupnih kapitalista opisuje svoj odnos sa bankarima. Iako je, prema oceni državnih zvaničnika, kriza počela da jenjava, u bilansima njegovog preduzeća još su upaljene sve crvene lampice.
– Čak i da restrukturiram firmu ili prodam deo kompanije, to nije rešenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kako mogu da budem relaksiran kad je to kao da si se spustio na niži nivo. Vazduh bi mi „dole” bio prijatniji i lakše bi se disalo, ali to može svako. Treba izdržati na visini – objašnjava naš sagovornik. Može li se, odista?
Prema poslednjim podacima, ukupan dug privrede na kraju februara ove godine iznosio je bezmalo 20 milijardi evra. U odnosu na prošlu godinu, u devizama je zaduženje realnog sektora gotovo identično. Međutim, zbog ogromnih kursnih razlika u dinarima je on znatno veći. Tako je prema podacima portala Markoekonomija.org dug privrede za godinu dana uvećan 198 milijardi dinara.
A kada je reč o zaduženjima pojedinačnih firmi, Ekonomsitovo istraživanje „Top 300” pokazuje da najviše duguju oni koji najviše imaju. Prema poslednjim podacima, koji se odnose na 2009. godinu, najzaduženije privatno preduzeće bilo je „Delta holding”, dok je državna firma sa najvećim teretom dugova bila „Telekom Srbija”. Bez obzira na to što se, zbirno gledano, brojevi u tabeli dugovanja nisu mnogo promenili, ako se zajmovi posmatraju u evrima, krupni kapitalisti sada imaju subjektivni utisak da je situacija još gora.
– Država nam je najveći neprijatelj. Osim što nas banke ucenjuju da će nam blokirati preduzeće, to isto rade i poreznici. Bez obzira na to da li smo isplatili radnicima plate, Poreska uprava nam blokira račun kako bi naplatila poreze i doprinose – požalio se naš sagovornik.
On takođe negoduje što kada od banaka traži odlaganje dugova, na šalteru mu obično uz reprogram ponude i veću kamatu. Zato se nada da će umešanost države u reprogram zajmova pomoći da na godinu, dve predahne.
– Ipak, najveći problem jeste to što poslovne ljude hvata neka vrsta apatije. Mislim da je to pogubno za privredu. I bankari i državni zvaničnici moraju ozbiljno da shvate naš vapaj. Ovde je postalo rizično raditi – negodovao je ovaj privrednik.
Mirko Todorović, savetnik potpredsednice vlade Verice Kalanović, kaže da je normalno to što su oni koji najviše imaju najviše i zaduženi. Razvoj se u svim zemljama sveta zasniva na podršci banaka, dodaje.
Zato smatra da će reprogram zajmova, koji će država osim građanima, ponuditi i privredi, pomoći njegovim kolegama da uhvate svež vazduh.
– Problem je što se onima koji su već na kolenima ne može mnogo pomoći. A čini mi se da je mnogo takvih privrednika u Srbiji – objašnjava.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, podseća da su vlasnici malih i srednjih preduzeća bez ikakvog uticaja, ali na istom brodu sa svojim moćnijim kolegama.
– Veliki imaju i svoje poluge moći i njima je opet lakše da nađu izlaz iz bezizlazne situacije. Mali su prepušteni sami sebi. Ako privreda nastavi i dalje da ovako propada, budžetski prihodi će biti sve manji i to će, bojim se, u budućnosti značiti još veće stezanje kaiša. Nažalost, mi smo izgleda jedina zemlja novog kapitalizma u kojoj se vlasnici kapitala ništa ne pitaju – kaže on.
Kada je kriza počela, a krupni kapitalisti zakukali kako noćima ne spavaju jer su prezaduženi, Atanacković je istakao kako i male privrednike muči nesanica, ali to nikoga ne interesuje. Ovom prilikom ponovio je da je spas iz dužničke omče nekoliko desetina vlasnika malih i srednjih preduzeća našlo tako što je, bukvalno, stavilo omču oko vrata.
– Znate, kad ostanete bez posla, onda za vas još ima nade, jer možete da nađete drugi. Ali ako ste ceo život i sve što ste imali uložili u preduzeće i na kraju ostanete bez svega, onda se to teško psihički podnosi. Nažalost, mnogi su izlaz našli u samoubistvu – kaže Atanacković i dodaje da mnogima ni najavljeni reprogram dugova neće biti od pomoći.
– Verujte mi da znam privrednike koji ne bi u ovom trenutku uzeli zajam ni da im ga neko pokloni. Čak i da je bez kamate, jer sutra moraju da ga vrate, zaključuje.
Anica Nikolić
objavljeno: 20.04.2011.
Velike muke krupnih kapitalista
Izvor: B92, 20.Apr.2011, 04:00
Beograd -- Ukupan dug privrede početkom 2011. bio je oko 20 milijardi evra, ali samo zbog kursnih razlika veći je čak 198 milijardi dinara nego 2010. godine...Sve je to igra ucene i živaca. Ovim rečima jedan iz redova krupnih kapitalista opisuje svoj odnos sa bankarima...Iako je, prema oceni državnih...
Velike muke krupnih kapitalista
Izvor: Krediti.rs, 20.Apr.2011
Ukupan dug privrede početkom 2011. bio je oko 20 milijardi evra, ali samo zbog kursnih razlika veći je čak 198 milijardi dinara nego 2010.
