Izvor: B92, 02.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska pamet otišla u "bolji život"
Beograd -- Srbija je, prema nezvaničnim podacima, ostala bez više od 40.000 stručnjaka sa fakultetskom diplomom u poslednjih nekoliko decenija.
Oni su bolji život potražili u inostranstvu, a procenjuje se da je svaki osmi među njima elektroinženjer, kao i da dijaspora broji više od 10.000 naučnika istraživača.
Prema istraživanjima OECD-a iz 2005.godine, svaka deseta fakultetski odrazovana osoba iz Srbije i Crne Gore selila se u inostranstvo.
Istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz 2002. pokazuju da je skoro 2.800 takvih napustilo Srbiju 1992, a njih više od 2.200 je otišlo 2000. godine.
IT stručnjaci dobro prolaze
Svaka deseta osoba koja je napustila Srbiju i živi u inostranstvu radi u oblasti IT i računarstva. Slede bankari i finansijski sektor, dok građevinci i arhitekte čine šest odsto ukupnog broja stručnjaka, pokazuje anketa Ministarstva za dijasporu i Infostuda, u kojoj je učestvovalo oko 1.000 naših građana iz dijaspore. Svaki drugi anketirani završio je fakultet, a svaki četvrti ima i magistraturu ili doktorat.
"Većina srpske naučne dijaspore nalazi se u SAD, Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, a u poslednje vreme i u Španiji. Najviše su odlazili stručnjaci za informacione tehnologije i diplomci prirodnih nauka", kažu u Ministarstvu prosvete i nauke.
Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, podseća da je Srbija na nedavno objavljenoj listi Svetskog ekonomskog foruma prema odlivu mozgova na 139. mestu, od 141 zemlje.
"Mnogi diplomci odlaze u Kanadu i SAD. Kanada procentualno prima više stranaca, godišnje oko 300.000, a ima 32 miliona stanovnika, dok SAD ima čak 300 miliona stanovnika, a izdaje takođe oko 300.000 imigracionih viza", kaže Crnobrnja.
On tvrdi da "preko okeana” dobro prolaze elektrotehnička znanja, tehnologija, te mašinski inženjeri. U Evropi, do posla lako dolaze i lekari i stomatolozi. Ekonomisti, kako kaže, imaju veoma jaku konkurenciju, jer svaka zemlja produkuje mnogo svojih stručnjaka.
Srbija, zbog odliva stručnjaka, direktno na školarinama, ali i indirektno gubi veliki novac, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
"Samo godina osnovnih studija na Ekonomskom fakultetu košta između 1.500 i 2.000 evra. Ako računamo da studenti mahom za pet godina diplomiraju, državu to može da košta između 8.000 i 10.000 evra po osobi. Na nekom od skupljih fakulteta, suma se kreće od 20.000 do 50.000 evra", ocenjuje Savić. Još veću štetu, koju je i teže proceniti, nanosi izgubljeni rad i doprinos tih ljudi, navodi on.
