Izvor: S media, 02.Okt.2011, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska imovina blokirana u Hrvatskoj
Srpska preduzeća godinama ne mogu da dođu do imovine u Hrvatskoj. Problem sa hrvatskim firmama nepostojanje reciprociteta.
Za razliku od hrvatskih firmi, koje neće ostati bez svoje imovine u Srbiji, u koju su ulagale do raspada Jugoslavije, srpska preduzeća, zbog nacionalizacije, ne mogu da dođu do svog poslovnog prostora, stanova, odmarališta koja su ostala u ovoj susednoj državi.
Josipović: Zakon nema svrhu
Cvetković zadužio >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbiju 5,7 milijardi evra
Seve je kraljica "Jutjuba"
Firme iz bivših republika SFRJ još mogu same da se dogovore o raspodeli imovine koju potražuju prema preseku stanja na dan 31. decembar 1990. godine. Ovaj rok upravo je produžen do aprila iduće godine ali pošto se većina firmi za protekle tri godine nije dogovorila o imovini, očekuje se da im ni dodatni rok neće mnogo značiti. Ipak, Agencija za privatizaciju, po isteku roka, utvrdiće procenat vlasništva koju u određenim srpskim preduzećima imaju bivše republike SFRJ. I to im se ne može oduzeti.
Stvarni problem sa hrvatskim firmama je, u stvari, nepostojanje reciprociteta.
Iako se ovo pitanje u Srbiji sporo rešava, a susedne zemlje strahuju da će ostati bez „svog dela kolača“, Hrvatska ne može da se pohvali niti jednim kvadratom vraćenog prostora koji potražuju srpska preduzeća. Ovo je prvenstveno zbog toga što je ova zemlja, pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji SFRJ, Uredbom o nacionalizaciji srpske imovine, prenela vlasništvo na državu Hrvatsku 1991. godine.
Tačna vrednost imovine koju potražuju srpske firme i dalje je nepoznanica. Spisak u koji su „Novosti“ imale uvid je podugačak i sadrže mnogobrojne stanove, poslovni prostor i mnogo odmarališta na hrvatskom primorju.
Jedna od firmi sa najvećim brojem nekretnina je turistička organizacija „Autotehna-Avis“, koja ima lokal na Aerodromu u Puli i Zadru, kuće i stanove u Zagrebu, Opatiji, Dubrovniku, Splitu, Rijeci. Uz to, potražuju i 254 automobila, zalihe robe...
Odmarališta na hrvatskom primorju imaju FAD iz Gornjeg Milanovca, PIK „Bečej“, „Pionir“ iz Subotice, „Prvi maj“ iz Pirota, „Kekec“ iz Subotice, „Sartid-Jugometal“, beogradska „Politika“ , kragujevačka „Zastava“... Među domaćim preduzećima koja potražuju imovinu u Hrvatskoj su i ona koja su u međuvremenu privatizovana ili su propala. Tako, „Kluz“ ima odmaralište i poslovni prostor u Crikvenici, a Beobanka (sada u stečaju) odmarališta i kreditne plasmane na Korčuli.
Železnice Srbije su, na ime potraživanja nad četiri odmarališta na hrvatskom primorju u vlasništvu nekadašnjeg ŽTP „Beograd“, bezuspešno vodile sudski spor. Ceo problem potom je 2005. godine prebačen na Republičku direkciju za imovinu. Rešenja i dalje nema.
Državno i društveno
Sporazum o sukcesiji SFRJ podrazumeva da državna imovina pripadne državama naslednicima na čijoj se teritoriji ona nalazi. Kod preduzeća, pak, vlasnici nepokretnosti, zadržavaju vlasništvo prema stanju iz 1990. godine, bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina.
(Novosti)
