Izvor: B92, 10.Mar.2020, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpska ekonomija raste, dok svetska pada"
Beograd -- Urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić rekao je danas da srpska ekonomija odoleva štetnim uticajima koronavirusa.
Nikolić je rekao da je srpska ekonomija u fazi održive ekspanzije, da je finansijski sistem stabilan, a na međubankarskom deviznom tržištu nema poremećaja u kupovini deviza.
"Domaća ekonomija se još dobro drži, u januaru je ostvarila dobre rezultate i nema nagoveštaja krize na međubankarskom deviznom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tržištu jer je promet deviza uobičajen. Narodna banka Srbije (NBS) je u januaru intervenisala manje nego u poslednja tri meseca", rekao je Nikolić na predstavljanju novog broja MAT-a.
Dodao je da će devizni priliv od stranih turista biti manji, ali i odliv, tako da će se smanjiti deficit, a uticaj na rast dugih sektora još nije izmeren.
Istakao je da srpska ekonomija prvi put odstupa od trendova svetskih ekonomija, jer je do sada ili pratila rast sa zaostatkom ili padala brže od nje, a sada raste dok svetska ekonomija pada.
"Razlog za rast i sada, kada je izložena eksternim šokovima zbog koronavirusa, migrantske krize i zaoStavštine Bregzita, su sigurno investicije stranih kompanija u Srbiji i sve veća proizvodnja robe višeg tehnološkog nivoa", rekao je Nikolić.
On je ocenio da je domaća ekonomija sada u boljem stanju nego pred veliku finansijsku krizu 2008.
Spoljnotrgovinska razmena Kine je dramatično pala i u januaru i februaru ove godine. Kumulativno je, prema njegovim rečima, manja za 17,2 odsto.
Optimisti, prema rečima Nikolića, procenjuju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama evrozone u odnosu na ranija očekivanja biti niži za oko pola procenta, dok pesimisti prognoziraju da će privreda evrozone već u prvom polugođu zapasti u formalnu recesiju, jer su brojni indikatori to nagoveštavali i pre pojave koronavirusa.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković rekao je da je industrijska proizvodnja u januaru ove godine međugodišnje povećana 6,3 odsto.
"Trend rasta ukupne industrijske proizvodnje je tokom poslednja tri meseca bio 0,7 odsto mesečno i u januaru je bio 3,5 odsto viši od proseka u prethodnoj godini", rekao je Stamenković.
Dodao je da je najbrži rast imala proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju, jer je rast dostigao u januaru 14,4 odsto više od proseka u 2019. godini.
Dobre rezultate privrede u januaru upotpunjuje, kako je rekao, i rast u preređivačkoj industriji, koja ima najveći udeo u ukupnoj industriji, a koja je od januara do septembra prošle godine, sa izuzetkom februara i jula, padala, a od septembra počela da raste.
"Prerađivačka industrija je u septembru prošle godine porasla 1,6 odsto, u oktobru 1,8, u novembru 1,5, a u decembru 8,3 odsto. U januaru je rast bio 7,2 odsto i nije zasnovan na niskoj bazi kao u decembru", rekao je Stamenković.
Istakao je da su u januaru imali ujednačen rast skoro svi sektori, a i prehrambena industrija, koja je fizički manje izvezla nego prethodne godine, zbog viših cena ostvarila je veći prihod.
Ostaju problematične dve oblasti, a to je, kako je rekao, automobilska industrija, koju najvećim delom čini fabrika automobila Fijat Krajsler u Kragujevcu, gde je proizvodnja sada na nivou jedne trećine od planirane kada je otvorena ta fabrika.
Drugi problematičan sektor je, prema njegovim rečima, izvoz čelika zbog ograničenja i moguće recesije u EU.
