Izvor: Politika, 13.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska banka opet u Zagrebu
Prema najavi Milorada Pupovca, do jeseni bi Srpsko narodno veće trebalo da preda zahtev Hrvatskoj narodnoj banci radi dobijanja dozvole za rad.–Nekadašnji akcionari izuzeno moćne Srpske banke potražuju imovinu vrednu do 100 miliona evra
Ukoliko se stvarnost ne podsmehne očekivanjima planera, u Zagrebu bi sledeće godine mogla da počne s radom Srpska banka.
Kako je najavio politički lider Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac – do jeseni bi Srpsko narodno veće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je inicijator za osnivanje ove bankarske institucije, trebalo da preda zahtev Hrvatskoj narodnoj banci radi dobijanja dozvole za rad.
Imajući u vidu da centralna banka takve zahteve rešava u roku od šest do devet meseci, Srpska banka bi, ukoliko dobije „zeleno svetlo”, mogla početi s radom na proleće, ili, najkasnije, u leto sledeće godine.
Premda je Pupovac objasnio da nova Srpska banka ne bi bila pravni sledbenik istoimene banke koja je u Hrvatskoj poslovala između 1895. i 1941. godine, ona namerava da nastavi njenu multietničku tradiciju. Podsećanja radi, akcionari prvobitne Srpske banke u Hrvatskoj, uz Srbe, bili su i Slovenci, Mađari, Italijani, Nemci, Hrvati, među kojima je bio i Ivan Meštrović.
Osnivačka deoničarska knjiga nove Srpske banke još je otvorena, rekao je Pupovac i, uprkos tome što o imenima deoničara u Hrvatskoj još ne želi da razgovara, istakao da je „u razgovorima s Izvršnim većem Vojvodine, koje vodi brigu o povratku prognanih, pronađen ozbiljan partner u novosadskoj Metals banci”, jednoj od retkih preostalih državnih banaka u Srbiji.
„U Hrvatskoj razgovaramo s više potencijalnih partnera – institucija i banaka koje će se sigurno odlučiti za to da participiraju bilo u osnivačkom ulogu, bilo u poslovnoj saradnji, ali još ne bih o imenima”, izjavio je ovih dana Pupovac.
Posredstvom ove banke povratnici – preduzetnici, kao i svi koji žele da se iz Srbije vrate u Hrvatsku, mogli bi lakše nego dosad da dobiju zajmove koje su dosad teško dobijali „zbog male vrednosti svoje imovine”, i da tako osiguraju svoju egzistenciju.
Inicijativa za osnivanje Srpske banke u Zagrebu vaskrsla je i opet su probuđene nade nekadašnjih akcionara prvobitne moćne Srpske banke koja je imala imovinu vrednu između 50 i 100 miliona evra da će je vratiti u posed izvornih vlasnika, naglašava za „Politiku” dr Mihailo Šaškević, predsednik upravnog odbora te banke koja je ponovo registrovana 2000.godine.
Podsećanja radi, nekadašnju Srpsku banku utemeljio je Vladimir Matijević, veliki dobrotvor i osnivač društva „Privrednik” koje je pomoglo školovanju velikog broja siročadi i sirotinje. Srpska banka je imala 6.700 deoničara u čijem posedu je bilo 570.000 akcija. Sedište joj je bilo u Zagrebu, a podružnice u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Mitrovici, Somboru, Subotici, Velikom Bečkereku, Pančevu i Vršcu. Bila je i većinski vlasnik rudnika Trepča.
– Srpsku banku prvo je opljačkao, u ime hrvatske državnosti, Ante Pavelić, a nakon njega, u ime izgradnje socijalizma, Josip Broz. Tuđman i Milošević su našu preostalu imovinu poklanjali svojim saradnicima. Današnja vlast pokušava tu imovinu da proda budzašto strancima. Naši deoničari su bili ubijani, bacani u tamnice, opljačkani, naš obrtni kapital je nestao bez traga, naši brodovi su potopljeni, mnoge naše zgrade su ruševine – navodi dr Šaškević u ekskluzivnoj izjavi za naš list.
Prema njegovim rečima, Ante Pavelić, u svojstvu poglavnika takozvane Nezavisne države Hrvatske, zgradu Srpske banke u Jurišićevoj ulici u Zagrebu, koju je u SFRJ koristila Zagrebačka TV, oteo je od njenih vlasnika i predao je u posed Poštanskoj štedionici NDH, koju je nasledila današnja Hrvatska poštanska banka.
Na zahtev za povratak oduzete imovine prve Srpske banke, Milorad Pupovac naglašava da inicijatori za osnivanje nove istoimene banke žele da razgovaraju s Hrvatskom poštanskom bankom, pre svega radi poslovne saradnje. „U tome nam imovina neće biti teret, jer ne verujemo da je HPB na bilo koji način odgovorna za probleme s privatizacijom iz devedesetih godina”, zaključio je Pupovac.
– Međutim, asocijacija akcionara i potomaka vlasnika prve Srpske banke, koja broji oko 350 članova, ne želi tek tako da se odrekne svoje imovine, i to ne samo zbog njene ogromne materijalne vrednosti, već i radi zadovoljenja pravde – naglašava Šaškević.
Posredstvom Interneta, naš sagovornik je upoznao međunarodnu javnost sa sudbinom prve Srpske banke, njenih osnivača i akcionara, među kojima je bilo i 85 crkava SPC, ali i Mihailo Pupin, porodice Karamata, Dunđerski, koji su imali najveći paket od 250.000 deonica, Krenovi iz Čačka, društvo „Privrednik” i Penzioni fond, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović, Hrvatski verski fond, i brojni drugi ugledni ljudi i institucije.
On je upozorio na „ugroženu solventnost Hrvatske poštanske banke, čiji znatan deo kapitala je pripadao žrtvama Pavelićevog režima”.
–Kako se Hrvatska priprema za pristup EU, moraće obeštetiti naslednike čime će biti ugrožena solventnost Hrvatske poštanske štedionice – upozorava Šaškević.
Najava osnivanja Srpske banke u Zagrebu kod velikog broja čitalaca „Večernjeg lista”, koji je objavio tu vest, dočekana je „na nož”, jer se smatra pokušajem „demontaže Hrvatske”i „pomaganja velikosrba i Jugoslovena”. Ima, međutim, i mišljenja da treba omogućiti svima koji poštuju hrvatske zakone i donesu novac u Hrvatsku da osnuju banku, bili oni Srbi, Italijani ili Albanci.
Interesantno je i mišljenje da aktuelna hrvatska država nema nikakve obaveze prema naslednicima akcionara prve Srpske banke, jer ona nije pravna sledbenica NDH, koja je okupaciona tvorevina Italije. Dugove NDH bi, shodno tome, trebalo da vraćaju oni koji su ih napravili, a to su okupatori, koji su formirali svoju marionetsku vlast i oduzeli imovinu podelivši je između sebe i svojih poslušnika. A to je 1941. godine bila Italija
Vesna Arsenić
[objavljeno: 14/08/2008]
