Izvor: Politika, 11.Nov.2014, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska banka na kamati čekanja
Eventualno gašenje ili pripajanje te banke nekoj drugoj nije pretnja finansijskom sistemu, jer joj je udeo na tržištu 0,7 odsto
Iako je stečajem Agrobanke, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine znatno smanjen broj banaka u državnom vlasništvu, već duže vreme u javnosti spominje se da među njima ima i drugih kandidata za gašenje. Najčešće se u javnosti spominje Srpska banka kao sledeći „slučaj”, jer je kod nje sporna adekvatnost kapitala – nemogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da loše kredite pokrije u izvesnoj meri svojim kapitalom. I za nju važi da je, kao i druge banke koje su otišle u stečaj, „potapaju” nenaplativi zajmovi privredi i po dugovima poznati preduzetnici poput Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića ili Željka Žunić.
Kao moguće rešenje spominjalo se svojevremeno spajanje sa zdravom JUBMES bankom, ali u kojoj udeo državne svojine nije sasvim definisan, a akcije uz domaće deoničare imaju i sve bivše jugoslovenske republike, osim Bosne i Hercegovina koja je prodala svoje udele.
Srpska banka nastala je iz Vojnog servisa NBJ, koji je opsluživao kompletnu namensku industriju Jugoslavije. Kratko je poslovala i pod imenom Ju garant banka, a sadašnje ime dobila je 2003. godine.
Na učestale medijske spekulacije o tome da je ova banka kandidat za gubitak dozvole za rad Narodna banka Srbije ne odgovara direktno. Istini za volju, to nisu činili ni u pređašnjim slučajevima gašenja banaka, već bi jednostavno samo jednog petka u pet po podne saopštili da banka ide u stečaj i da su, pošto je država vlasnik, zaštićeni svi osigurani i neosigurani depoziti. Time je centralna banka zapravo sprečavala paniku i sprečavala grabež deponenata.
Ovog puta NBS je saopštila da su oni, kao institucija čiji je jedan od osnovnih ciljeva obezbeđivanje finansijske stabilnosti, u dužem vremenskom periodu, upravo radi ostvarivanja tog cilja, sprovodili aktivnosti iz svoje nadležnosti i nad poslovanjem Srpske banke.
Stiče se utisak da je centralna banka loptu prebacila iz svoje nadležnosti u dvorište vlasnika – države, jer je saopštila:
„Sve rezultate svojih aktivnosti NBS deli sa državom kao većinskim vlasnikom banke. Imamo saznanja da je u protekle dve nedelje većinski vlasnik intenzivirao aktivnosti kako bi se trajno rešio status banke i zaštitili interesi svih deponenata i kreditora banke. NBS nema saznanja da je SDPR povukao depozite, jer je i u ovom trenutku ta kompanija daleko najveći deponent banke”.
Eventualni krah Srpske banke stručnjake mnogo ne uzrujava, jer je reč o maloj banci sa svega 0,7 odsto udela u tržištu koja je na kraju juna ove godine imala aktivu od 20,2 milijarde dinara. Nenad Gujaničić iz Vajzbrokera kaže da je više za brigu to da li će Poštanska štedionica, ukoliko joj se pripoji i ova banka, moći da „preživi”.
– Srpskoj banci je potrebna velika dokapitalizacija kako bi nastavila samostalno poslovanje, ali s obzirom na njenu vlasničku strukturu izvesniji je scenario njenog spasavanja posredstvom prenosa imovine i obaveza u Poštansku štedionicu. Ovo otvara ključno pitanje kada je u pitanju deo bankarskog sektora koji posluje pod kontrolom države. Nakon preuzimanja nekoliko banaka koje su poslovale pod državnom kontrolom, aktiva Poštanske štedionice je dostigla nivo od 108,6 milijardi dinara (3,8 odsto tržišta na kraju juna), dok su preuzete sve obaveze Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke i delimično Univerzal banke. Iako je država Poštanskoj štedionici razliku između imovine i obaveza, koje su prenošene na nju, pokrivala državnim obveznicama, veliko je pitanje koliko dugo ova bankarska ustanova može da održava likvidnost bez direktne novčane dokapitalizacije koju bi nadomestile velike dubioze prenete u ovu banku, smatra Gujaničić.
On dodaje da je negativan trend poslovanja ove banke nastavljen u tekućoj godini po većini relevantnih parametara. Kreditna aktivnost od početka godine opala je za 20, dok je prihod od kamata oslabio za 35 odsto. Trend rasta otpisa kredita i rezervisanja iz drugog kvartala nastavljen je i u trećem tromesečju, a ovaj trošak banke, nastao kao posledica loših kredita, u najvećoj meri doprineo je ogromnom gubitku. Trošak otpisa i rezervisanja u prvih devet meseci iznosio je 1,8, dok je gubitak banke u ovom periodu dostigao 2,3 milijarde dinara. S tim gubitkom istopljeno je više od polovine kapitala banke.
J. Rabrenović
objavljeno: 11.11.2014.
