Izvor: Politika, 24.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećan povratak u 1989.
Novi Sad dostigao tu godinu "blagostanja" lane, Beograd će 2009, Niš 2010, a centralna Srbija tome može da se nada, po sadašnjim stopama rasta, tek za 122 godine
Srbija, kao nesuđeni ekonomski "balkanski tigar", sudeći po rezultatima regionalnog razvoja od 2000. do 2005, pogotovo ako se ništa osetno ne izmeni, izgubiće skoro sve šare. Osim Beograda, Novog Sada i Niša – svi ostali krajevi se mogu osenčiti tamnim bojama – od sasvim sivog do potpuno crnog. Na takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaključak upućuju poslednja istraživanja dr Miroslava Zdravkovića, saradnika biltena Makroekonomske analize i trendovi. Govoreći o razlozima ovakve regionalne neravnomernosti u razvoju, naš sagovornik kaže da se kod nas sve dogodilo suprotno teorijskim očekivanjima "nove ekonomske geografije". Jednostavno, liberalizacija spoljne trgovine u Srbiji nije uticala da se smanji relativni ekonomski značaj Beograda, nakon njegove desetogodišnje dominacije u izolovanoj Srbiji.
Naprotiv. Beograd je, zajedno sa Novim Sadom i Nišom, nastavio da se razvija po "kineskim" stopama, dok centralna Srbija stagnira. I ne samo taj deo naše "grude". Ogromna područja Srbije nisu ostvarila nikakav rast ekonomske aktivnosti i dodatno su bačena u ekonomski zapećak.
Ako je za utehu, a nije, smatra naš sagovornik, objašnjenje za takav neočekivani obrt može da bude fiskalna centralizacija i smanjivanje udela sive ekonomije u procesu tranzicije. S obzirom na to da je porastao udeo javnih prihoda i rashoda u BDP-u, raste i interes ekonomskih rentijera, tajkuna i preduzetnika da budu što bliže centru preraspodele javnih finansija. Dotle su pogranične opštine izgubile prihode od "šverca", jer je postalo mnogo jeftinije uvoziti robu po najpovoljnijim cenama u uslovima slobodne trgovine.
U celoj ovoj priči o neravnomernom regionalnom razvoju najbolje je prošao Novi Sad. Glavni grad Vojvodine, po svemu sudeći, lane je dostigao dohodak iz 1989, kao godine nekakvog "blagostanja" pre raspada SFRJ. Zdravković očekuje da će u 2007. Novi Sad biti za oko deset procenata iznad tadašnjeg proseka. Beograd će 2009, a Niš 2010. dostići "srećnu" 1989.
Beogradski region je imao manji nivo dohotka za 26,7, a Niš za 35,1 odsto u odnosu na 1989. Izuzev Mačvanskog okruga (pad 30,6) svi ostali okruzi su imali preko 40 procenata manji nivo dohotka u 2005. nego 1989. Veći pad, od 60 odsto, imali su okruzi u centralnoj Srbiji, a najveći sunovrat Podunavski (71,6) i Borski okrug (85,9).
U relativno kratkom periodu tranzicije, od 2000. godine do 2005. godine Beograd je povećao udeo u društvenom proizvodu Srbije sa 27,9 na 34, Vojvodina sa 30,7 na 31,2, a centralna Srbija bez Beograda smanjila je sa 41,4 na 34,8 odsto.
Vojvodina će, ako ne računamo Novi Sad, dostići nivo društvenog proizvoda iz 1989. godine tek u 2033. godini (stopa rasta od 2,9 odsto). Ovo i nije tako loš pokazatelj ako se uzme u obzir da područje centralne Srbije, po isključenju Beograda i Niša, treba da sačeka 2129. godinu rastući po stopi od svega 0,7 procenata. Nadajmo se, kaže dr Zdravković, da će Srbija, ne računajući tri grada, ubrzati rast i da će se skratiti vreme neophodno da se dostignu prethodni vrhovi ekonomske aktivnosti.
U periodu od 2000. do 2005. godine društveni proizvod Srbije povećan je 28,9 odsto. Beograd, Novi Sad i Niš učestvuju sa 81,3 procenta u ukupnom rastu društvenog proizvoda Srbije, mada u njima živi 28,4 odsto ukupnog stanovništva.
Objašnjenje za ekonomski rast tri najveća grada u Srbiji, ne računajući državne monopole u njima (NIS, DIN, javna preduzeća u Beogradu), možda se može pronaći u istraživanjima sprovedenim u Nemačkoj. I tamo se dogodilo nešto slično. Regionalne razlike, u periodu od 1980. do 2000. nešto su smanjene, ali najveći gradovi su povećali odstupanje od proseka. Uglavnom zbog koncentracije znanjem-intenzivnih usluga koje teže da se koncentrišu usled rastućih prinosa.
Srbija i novo ministarstvo za regionalni razvoj imaće, bez obzira na ove empirijske činjenice, kaže na kraju razgovora dr Zdravković, dugoročno veoma težak posao. Ne samo u ekonomskom, već pre svega u društvenom, demografskom, političkom, pa i nacionalnom planu. Treba tempo razvoja zemlje tako podesiti da veliki gradovi ne zastanu, a da najsiromašniji krajevi uhvate priključak. Biće, bez sumnje, teško, ali se mora pokušati.
-----------------------------------------------------------
Opominjuće brojke
Prosečna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda Beograda bila je 9,5, Vojvodine 5,5, a centralne Srbije 1,6 procenata. Grad Novi Sad je imao fascinantnu stopu rasta od 16, a Niš 10,3 odsto. Osim ovih gradova samo su dva okruga imala iznadprosečnu stopu rasta – Mačvanski i Južnobanatski bez Novog Sada.
Srbija je u 2005. godini bila na nivou društvenog proizvoda postignutog 1971. Beograd je bio na nivou 1976, Vojvodina 1970 (odnosno 1966. po odbitku Novog Sada), a centralna Srbija 1966.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 24.07.2007.]
