Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin gradi, Medvedev nadzire
Kako je dobio da gradi poslovnu školu u Moskvi vrednu 100 miliona dolara, o čemu je planirao da razgovara za Zoranom Đinđićem 12. marta pod šifrom „Stigao Gruja iz Moskve” i kako će sa Cepterom osvojiti Beograd, a sa Miškovićem Ukrajinu – govori Branislav Grujić, jedan od najjačih srpskih igrača na ruskom tržištu
Branislav Grujić je izvođač radova, a Dmitrij Medvedev nadzorni organ. Beograđanin, koga smatraju jednim od najkrupnijih srpskih igrača na ruskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržištu, početkom devedesetih krenuo je da osvaja neistraženo područje džinovske zemlje koja se raspadala. Sa mesta asistenta na Mašinskom fakultetu, našao se na čelu direkcije inženjeringa u „Jugodrvu”, odakle se otisnuo u Rusiju.
Sada gradi visoku poslovnu školu u Moskvi, vrednu 100 miliona dolara, koja bi trebalo da školuje menadžere sposobne da prate eksplozivni rast ruske ekonomije. Ideja je Putinova, a njegov naslednik Medvedev trebalo bi da je sprovede, kao predsednik nadzornog Odbora škole.
Grujićeva kompanija „PSP-Farman” gradi u samom centru Moskve, u krugu od pet kilometara od Kremlja još tri hotela sa pet zvezdica, na jednoj od najskupljih lokacija na svetu.
U velikoj ali ne preterano luksuznoj kancelariji na trećem spratu Geneksovih apartmana u Beogradu, iz koje su pruža pogled na Staro sajmište, Branislav Grujić, „Poslovni čovek 2007. godine”, po izboru urednika beogradskih medija, tvrdi da to što se nekoliko puta srdačno rukovao sa Medvedevom, ne znači da je i dovoljno da se u Rusiji dobiju tako veliki poslovi.
Kako ste uspeli da dobijete da gradite biznis školu?
– Biznis u Rusiji je takav da političari ne mogu mnogo da pomognu. Pobedili smo na međunarodnom tenderu, i moram da kažem da sam ponosan zbog toga. Taj posao je zapravo državni program koji je uključio bogate komercijalne strukture Rusije, nateravši ih da investiraju u nukleus koji je se zove biznis škola.
Znači da nije tačna teorija zavere, prema kojoj je dovoljno poznavati Jevgenija Primakova i uspeti u Rusiji?
– To je fama. Morate da imate reference, garancije, da budete tehnički osposobljeni, da posedujete kadrove i znanje. U ovom trenutku na tenderima najčešće ulazimo u finale sa dve, tri vodeće svetske kompanije. Rusko tržište je veoma uređeno i pod jednakim uslovima biste dobili posao i u Njujorku. Sada je Rusija samo geografski na Istoku. Prema tržišnim kriterijumima, ona je na Zapadu.
Kolika je vrednost Vaših poslova u Rusiji?
Ove godine morali bismo da realizujemo, odnosno naplatimo više od 400 miliona dolara, a vrednost ugovora prelazi milijardu dolara.
Koliko ljudi zapošljavate?
U svakom momentu imamo 1.200 stalno zaposlenih i 3.500 naših radnika po ugovornom odnosu. Moskovska oblast, u kojoj imamo 12-13 gradilišta, jeste baza. Dosta ljudi smo povukli iz Izraela, Italije, Engleske, Nemačke. To daje novi kvalitet poslovanju. U ovom trenutku možemo da zaposlimo tridesetak mladih inženjera, ali u Srbiji ima malo kvalitetnog kadra. Nemamo škole za pravljenja novih stručnjaka, jer emitujemo vrednosti koje nikoga ne stimulišu da radi. A o tome koliko se pažnje poklanja obrazovanju u Rusiji govori i činjenica da je predsednik nadzornog Odbora pomenute biznis škole, gospodin Medvedev, budući predsednik Rusije.
Krupni igrači srpskog biznisa uglavnom izbegavaju da kažu kako su zaradili prvi milion. Imate li i Vi taj problem?
Ne, nemam. Na žalost ili na sreću, prodavao sam sebe ili svoje znanje, a ne robu ili nešto drugo. Nas troje, četvoro je 1993. godine otvorilo kancelariju u Rusiji, zemlji koja se tada otvarala. Došao sam iz sistema koji je u dobroj meri bio kompatibilan sa zapadnim. Znao sam jezike – engleski, nemački, italijanski. Poznavao sam poslovne ljude u zapadnoj Evropi. Rusiji je tada sve to trebalo. Pošteno govoreći bili su željni svega. Imali su novac, a ja znanje i kontakte. To je bila šansa da radimo i zaradimo pare. U početku smo opremali, sređivali nekretnine, jer su to bili profitabilni poslovi, da bi se polako širili na veće projekte. Tri godine kasnije, imali smo šest-sedam projekata koji nisu bili grandiozni, ali su donosili pare. Ključni trenutak dogodio se s krahom berze i rublje krajem devedesetih godina. Profiti su mi se smanjili pet, šest puta, ali nisam izdao ruske partnere, dok su mnogi spakovali kofere i pobegli. A to se ovde ne zaboravlja.
Čini se, ipak, da su Vaše veze sa ruskim establišmentom daleko veće nego što ih predstavljate. Na dan ubistva premijera Zorana Đinđića, u rokovniku Đinđićeve sekretarice, pisalo je: „Stigao Gruja iz Moskve”. Ta poruka istaknuta je u dokumentarnom filmu o ubistvu premijera. Da li ste Vi „Gruja iz Moskve” i da li je trebalo da se vidite sa Đinđićem 12. marta?
Da.
Sećate li se o čemu je trebalo da pričate toga dana?
Bila je aktuelna njegova poseta Rusiji i pripreman je intenzivno sastanak sa predsednikom Putinom. To je bio Đinđićev zaokret u vezi sa Kosovom, Zapadom. Početkom februara je presekao.
Da preciziramo: Đinđić je planirao posetu Putinu. Da li je u tome trebalo da posredujete?
On je preko Šredera, tadašnjeg nemačkog kancelara, pravio taj kontakt. I ja sam pomagao svojim vezama. Tada je apsolutno presekao u svojoj glavi da se okrene Rusiji. Hteo je da od Rusa zatraži podršku. Imao je celu „viziju Kosova”. Ništa se sada, posle ove četiri godine novo ne dešava, od onoga što je on planirao da uradi.
Znači, i Đinđić bi potpisao gasni sporazum sa Rusima?
Da. Ali i hiljadu drugih stvari. Mnogo više i brže bi se približio i otvorio Moskvi. Bio je razočaran, smatrao je da bi Zapad trebalo da pruži ruku Srbiji, da pomogne, a ne da iznova postavlja uslove.
Zašto ste odbili da budete ministar za kapitalne investicije u Đinđićevoj vladi?
U tom trenutku nisam bio spreman da ostavim poslove u Rusiji. Sa druge strane, ne možeš sedeti na dve stolice. Onaj ko uđe u državnu službu u zemlji kakva je Srbija, mora da podvuče crtu i pruži 120 odsto svojih mogućnosti. Nismo mi Švajcarska, pa da ministri imaju osmočasovno radno vreme.
Ipak ste odlučili da se na velika vrata vratite u Srbiju, investirajući u nekretnine u Beogradu. Koliko novca planirate da uložite?
Početkom ove godine sa kompanijom „Cepter” smo počeli intenzivno da razvijamo osam, devet lokacija do kojih smo došlo kroz privatizaciju. Za početak bi trebalo da podignemo tri hotela u Beogradu i obnovimo hotel Palas u Banjaluci. Potencijalni partneri su nam Hilton, Meriot i Akor grupa. O lokacijama se još ne bih izjašnjavao, ali planiramo da tokom ove i naredne godine u nekretnine uložimo od 350 do 500 miliona evra. Govorim o rastegljivom iznosu, jer prvenstveno zavisimo od spoljnog faktora. Drugo, trenutno se na tržištu nudi 30.000 metara kvadratnih poslovnog prostora A klase, ali nema onih koji su spremni da ga iznajme. Klijenti koji zakupljuju više od 2.000 kvadrata mogu da se nabroje na prste jedne ruke. To je signal za stanje biznisa u zemlji. Nema dovoljno velikih kompanija i one koje dolaze dovode samo svoje predstavničke ofise. Zato mislim da je jako važan gasni sporazum sa Rusijom, jer dolaskom „Gasproma”, odnosno njihovih naftnih struktura doći će do zamajca kod nas. Oni sa sobom uvek dovode niz pratećih firmi, koje bi upravo trebalo malo da ožive tržište.
Svedoci smo da se u Beogradu grade stotine hiljada kvadrata poslovnog prostora. Koja je logika da se to radi, ako nema ko da kupi?
Svi se nadaju da će se nešto promeniti. Počeli su da rade verujući da će se za godinu i po dana pojaviti klijenti. Svako od nas ide na taj rizik. Žao mi je ako celu priču u Srbiji okrenemo ka Kosovu. To je državnički posao, i dok je Srba i Srbije moramo se boriti za Kosmet, ali pored njega postoji i svakodnevni život. Sistem treba da se podeli na ljude koji se bave državničkim poslovima i na one koji se bave biznisom. Deo vlade mora da se usredsredi na trgovinu, privredu, poljoprivredu. Jer, ako sva energija ode na jednu stranu, onda na ovoj drugoj imamo minus. Prestali smo da promovišemo Srbiju, da dovodimo strane investitore... Nisam za to: digni ruke i predaj se. Ali, hajde da se dogovorimo – ko ide da se bori, a ko ostaje kod kuće da radi i nešto stvara.
Pored Filipa Ceptera, poslujete i sa Miroslavom Miškovićem?
Da, u Ukrajini otvaramo lanac hipermarketa i tržnih centara.
Radite velike poslove u Rusiji, sarađujete sa dva najbogatija Srbina i tvrdite da niste tajkun?
Ne, to je jedna strana reč nespojiva sa mnom. Ne stidim se ni jednog dolara koji sam zaradio. Ali odnos prema poslovnim ljudima kakav postoji u Srbiji, ne postoji ni u jednoj zemlji. Pogledajte upravo završene predsedničke izbore. Svim kandidatima bila je važna podrška glumaca, pevača, sportista... Jedino im biznismeni nisu važni. Od njih su svi bežali kao da su šugavi. A svi su govorili o povećanju zaposlenosti, povećanju plata i penzija, boljim uslovima lečenja i školovanja. A ko će da zaposli nezaposlene, ko zaposlenima da poveća zarade, ko da napuni budžet iz koga se finansira i školstvo i zdravstvo, ako ne biznismeni. Moramo da shvatimo da je biznis taj koji daje snagu jednoj državi. Da smo od Srbije napravili ekonomski jaku državu, odavno bi smo putovali bez viza i bili član EU.
Aleksandar Apostolovski - Marijana Avakumović
[objavljeno: 25/02/2008]
