Izvor: Večernje novosti, 11.Jul.2014, 23:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbima mobilni preči od šnicle

VEĆINA građana Srbije se za poslednjih godinu dana odrekla ne samo putovanja, izlazaka, knjiga, garderobe i obuće, nego i kvalitetne hrane. Ekonomska kriza, poskupljenja i niske zarade većinu građana primorali su da promene životne i kupovne navike. U vreme besparice nečega moramo da se odreknemo, a istraživanja govore da se najteže odričemo proslava i cigareta. Istovremeno, najmanje novca izdvajamo za odlazak kod lekara i na obrazovanje.Građani Srbije najteže se “odvajaju” od sitnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zadovoljstava, poput mobilnih telefona, kladionice ili duvana.- Uvek se pronađe novac za paklicu cigareta i ponekad odlazak u kladionicu - kaže Milan P. iz Beograda (43). - Krpimo se zahvaljujući čekovima i kreditnim karticima, na kojima je hroničan minus od pedesetak hiljada dinara. Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane, ali ne možemo da se odreknemo sitnih zadovoljstava, kao što je duvan.Pad prometa je evidentan, zbog besparice kupujemo manje količine hrane. Prosečan račun je u Srbiji sa 500 dinara, koliko je iznosio 2008, ove godine pao sada na oko 360. Istovremeno, proređene su kupovine, tako da ova brojka ne znači da se svakog dana ide u prodavnicu, jer dok plate sve mesečne račune, porodicama vrlo malo novca ostaje na raspolaganju.MANjE MESA POSLEDNjI podaci pokazuju da građani Srbije jedu čak tri puta manje mesa nego Evropljani. Oni potroše 45,3, a mi prosečno 17,3 kilograma godišnje po glavi stanovnika. Voća, po stanovniku, potrošimo 62,1 kilogram, a povrća 136,1 kilogram, što je u odnosu na prosek potrošnje EU manje za dva do tri puta. Pad potrošnje zabeležen je i kod kravljeg mleka, i to na 56,5 litara po stanovniku Srbije, dok je prosečna potrošnja ove namirnice u EU iznosila 85,7 litara.- Sada se najčešće kupuju osnovne životne namirnice, s tim što su se potrošači preorijentisali na kupovinu proizvoda koji imaju nižu cenu, mahom privatnih robnih marki - kažu u trgovinskim lancima.Koliko je alarmantna slika našeg standarda, najbolje ilustruje podatak da se prodavci obraduju tek kada najstariji sugrađani dobiju svoja primanja. Tada kažu poraste i prodaja mesa, ulja, prerade, sokova, brašna.- Meso je kod nas odavno postalo luksuz - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane i organizujemo zajednička slavlja. Nakon toga, štedi se na garderobi, kupujemo jeftiniju i manje kvalitetnu robu. Problem je što smo sada došli u situaciju da štedimo i na hrani...Kućni budžet je sve teže popunjavati redovnim prihodima, pa su oni koji nemaju druge izvore zarade prinuđeni da odustanu od nekih potrošačkih navika. Sve je više građana koji i osnovne potrebe svode na minimum. PAZARIKOLIKO je veliki jaz između primanja i cena, pokazuje i pad prometa u trgovinama. Prema statistici, na godišnjem nivou, pazari u trgovinama manji su desetak odsto, a u odnosu na 2008. siromašniji su za trećinu. Toliko je najmanje opala i kupovna moć stanovništva.

Nastavak na Večernje novosti...